Vulkanski zapisi planete – ledena jezgra otkrivaju vulkanske erupcije u poslednjih 60.000 godina

Ledena jezgra na Antarktiku i Grenlandu otkrila su gigantske vulkanske erupcije tokom poslednjeg ledenog doba. Prema fizičarima sa Univerziteta u Kopenhagenu koji obavljaju istraživanja, ove erupcije nas mogu podsetiti na osetljivost naše planete na klimatske promene.

Istraživači su iskopali ledena jezgra na Antarktiku (gde je zabeleženo 737 erupcija) i Grenlandu (gde je pronađeno 1.113 erupcija vulkana). Ukupno 85 erupcija bilo je dovoljno veliko da ostavi dokaze o tome na polovima.

Dokazi su u obliku naslaga sumporne kiseline koje su za sobom ostavile erupcije. To daje istraživačima naznake koliko su određeni vulkani bili veliki.

„Da bi se rekonstruisale drevne vulkanske erupcije, ledena jezgra nude značajne podatke prednosti u odnosu na druge metode istraživanja", rekao je fizičar Anders Svenson sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj.

Dodaje da se pri velikim erupcijama, sumporna kiselina izbacuje u gornju atmosferu, koja se zatim distribuira širom sveta – uključujući Grenland i Antarktik. Veličina erupcije može se proceniti posmatrajući količinu sumporne kiseline.

Koristeći indeks vulkanske eksplozivnosti, koji se kreće od 1 do 8, tim je pronašao 69 vulkanskih erupcija koje su premašile erupciju Tambore iz 1815. godine. To je bio događaj dovoljan da blokira sunčevu svetlost i pokrene period globalnog zahlađenja.

Pre 26.500 godina u jezeru Taupo na Novom Zelandu, eruptirao je vulkan, koji je na skali vulkanske aktivnosti pokazao broj osam, odnosno maksimalnu vrednost erupcije. Pre 74.000 godina, erupcija se desila u Indoneziji, sa istim indeksom. Na Islandu je erupcija Ejafjadlajekidla 2010. godine, imala indeks četiri.

Erupcije se dešavaju otprilike jednom ili dva puta u hiljadu godina, pa možda nećemo dugo čekati do sledeće.

Što se tiče sledeće erupcije, to bi moglo biti za sto godina ili nekoliko hiljada godina, navode istraživači.

„Nova vremenska linija vulkanskih erupcija za 60.000 godina unazad pruža nam bolju statistiku nego ikada ranije. Sada, možemo da vidimo da se mnogo više ovih velikih erupcija dogodilo tokom praistorijskog ledenog doba, u odnosu na moderno doba. Pošto su velike erupcije relativno retke, potrebna je mnogo vremena da bi se znalo kada one mogu ponovo da se pojave", istakao je fizičar Andrej Svenson.

Istraživači su se nadovezali na prethodni rad sinhronizujući vremenske okvire preko ledenih jezgara uzetih sa različitih polova koja su im omogućila da preciznije identifikuju erupcije koje su imale značajne efekte i na Antarktiku i na Grenlandu.

Istraživanje je više od obične lekcije istorije. Ledena jezgra takođe beleže temperature pre i posle erupcija, dajući nauci uvid u njihov uticaj na globalnu klimu.

"Poznavanje činjenica koliko je klima na Zemlji osetljiva na velike događaje poput onih dokumentovanih u ledenim jezgrima, možemo da odredimo buduće klimatske modele. Jezgra leda sadrže informacije o temperaturama pre i posle erupcija, što nam omogućava da izračunamo uticaj na klimu", istakao je fizičar Anders Svenson sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj.