U osnovi igre je kreativnost

Igra je neophodna celom životinjskom svetu. Posmatrajući životinje, uočavamo da većina počinje da se igra predmetima koji im se daju (lopte, kocke...); konji vole da plešu, psi jedan drugog da valjaju po zemlji. Etološka istraživanja obuhvataju ponašanja životinja i čoveka u njihovim prirodnim staništima; signale i stimulacije za određene navike (potrebu za hranom, pićem, parenjem...), korisnost određenog ponašanja u uspešnom rastu i razmnožavanju (brojni mladi sisari troše dosta vremena i energije u igri). Mnogi sisari prohodaju čim se rode (koze, ovce, jeleni...), dok je nekima potrebno vreme da prohodaju i progledaju (mačke, psi, ljudi).

Po etološkoj definiciji, igra je dobrovoljna i spontana aktivnost koja je povezana sa uživanjem i zadovoljstvom. Poznato je da se 80 odsto sisara igra. Igranje je ustanovljeno i kod nekih ptica, gmizavaca, pa čak i riba. Ako se posmatra iz evolucionog aspekta, sisari, sa ljudima na čelu, predstavljaju grupu koja se najviše igra. Za njima idu ptice (susedna grana evolucije), koje su potrebu za igrom nasledile od gmizavaca, među kojima se većina ne igra. U tom slučaju zaključujemo da je potreba za igrom povezana sa stepenom inteligencije. Igra nije karakteristika samo mladunčadi, mnoge odrasle jedinke imaju potrebu da se igraju celog života.

Za igru je potrebno slobodno vreme, kad je jedinka sita, obezbeđena staništem; tokom igranja se troši energija, moždane aktivnosti su visoko okupirane, mozak reaguje refleksnim radnjama na nove izazove, metaboličke aktivnosti su usmerene ka trošenju ekstraenergije, te iscrpljene jedinke nisu zainteresovane za igru. Tokom igre jedinke svakako povećavaju svoja saznanja i mogućnosti za preživljavanje, čime prirodna selekcija daje prednost onim kreativnijima.

U osnovi igre je kreativnost, čime se ona razlikuje od ostalih životnih aktivnosti. Životinje tokom igre istražuju nove načine upotrebe objekata iz svoje okoline, čime proširuju svoja saznanja o njima. Igra ponekad uključuje i oblike agresivnog ponašanja, posebno kod mladih predatora, čime se oni pripremaju za životne aktivnosti u lovu i borbi.

Istraživanja moždanih aktivnosti eksperimentalnih pacova nalaze da se tokom igre luče supstance slične šećerima, koje izazivaju osećaj zadovoljstva. Pomenute supstance se najviše luče kada se pacovi igraju u grupi. Igra ublažava hijerarhijske odnose u nekim populacijama, jer daje mogućnost manje dominantnim jedinkama da obore na zemlju one dominantnije. U mozgu eksperimentalnih pacova uočen je povišeni nivo derivata BDNF, za koji se smatra da je esencijalan za rast i održavanje neurona. Nivo BDNF-a je takođe bio povećan u svim prilikama u kojima su pacovi istraživali nove situacije.

Ljudi se igraju najviše – familija hominida (hominidae), kojoj pripadaju ljudi i čovekoliki majmuni, ima najduži period odrastanja i najviše vremena posvećuje igri. Tokom igre mladi se uče životnim sposobnostima, osamostaljuju se i grade socijalne odnose sa svojom grupom.