Da li se sukob generacija zaoštrio više nego ikada

„Misle da sve znaju i u to su duboko ubeđeni“. Ne, ovo nisu jadikovke džangrizavog bejbi-bumera koji se žali na milenijalce, već citat grčkog filozofa Aristotela koji se žali na omladinu još početkom 4. veka pre nove ere. Međugeneracijski sukob je pitanje staro koliko i ljudska civilizacija.

Iako koncept „sukoba generacija“ možda i nije nov, čini se, bar na prvi pogled, da se on posledljih godina prilično razbuktao. U leto 2020. pripadnici generacije Z su prešli na Tik tok i počeli da se rugaju milenijalcima što luduju za Harijem Poterom, kafom, što koriste drugačiji sleng i što se ponašaju kao „odrasli“. Onda su počeli da im se podsmevaju zbog uskih farmerica i emotikona koji plaču od smeha i muzike koju slušaju.

Linija fronta nije povučena samo između ove dve generacije. Pre stasavanja generacije Z, primarni protivnik milenijalaca su bili bejbi-bumeri. Ali ni milenijalci nisu samo nedužne žrtve na koje su se okomili i oni mlađi i oni stariji, i oni imaju dosta putera na glavi.

Linije podele

Istraživački centar „Pev“ definiše generacijske podele na sledeći način: tiha generacija (1928-1945), bejbi-bumeri (1946-1964), generacija Iks (1965-1980), milenijalci (1981-1996) i generacija Z (1997-2012). Naravno, ovo su krajnje grube i problematične kategorizacije, jer je jasno da će pripadnik generacije Z koji ima 23 godine imati potpuno drugačije iskustvo u pandemiji koronavirusa, na primer, nego neki devetogodišnjak koji pripada istoj generaciji.

Na ove nijanse posebno skreće pažnju Eliza Filbi koja se kao istoričar specijalizovala za oblast generacijske pripadnosti. „Kao istoričarka pokušavam da razumem društvo kroz diskurs koji je dominantan u trenutku kada su se neki događaji zbili“, navodi Filbi.

„Ali ove kohorte su krajnje proizvoljne. One opisuju pojedine ljude, ali ne sve. Potrebno je obratiti pažnju na nijanse unutar ovih kategorija“. Filbi, koja sebe opisuje kao „stariju milenijalku“ – nekoga ko se nalazi negde između milenijalaca i generacije Z – kaže da je ova podela generacija „malo poput horoskopa. To su uopštavanja“.

Ipak, iako je jasno da ovo nije potpuno precizna metrika, neosporno je da se generacijske podele ogledaju u reakcijama na svakodnevna životna zbivanja, ali i na kulturnom planu.

Linije sukoba

Ne iznenađuje da su dva najveća problema koja utiču na savremeno društvo – kao na primer politička zbivanja i pandemija – čest izvor generacijskih sukoba. Iako su stariji ljudi ranjiviji u slučaju pandemije koronavirusa (jer iako je među zaraženima više mlađih, kod starijih je smrtnost veća), podaci govore da je pandemija ekonomski više pogodila mlađu populaciju.

Istraživanje iz aprila prošle godine pokazalo je da je 35 odsto pripadnika generacije Z zabrinuto da li će i dalje imati posao za mesec dana, a 30 odsto nije sigurno da će moći da plaća račune, u poređenju sa osam, odnosno 10 odsto bejbi-bumera.

Ove tenzije po generacijskim linijama pojavile su se i na referendumu o Bregzitu 2016. godine – 75 odsto glasača starosti od 18 do 24 godine glasalo je za ostanak, dok je 66 odsto onih između 65 i 74 glasalo za odlazak. Mada, kako napominje jedan parlamentarac: „Starije generacije su oblikovale mlađe“.

Kako vide jedni druge

Uprkos svim ogradama, jasno je da neke međugeneracijske razlike postoje u javnom diskursu. U jednoj anketi koju je sprovela agencija „Ipsos“ 2019. godine od Britanaca je zatraženo da opišu različite generacije koristeći unapred utvrđenu listu fraza i reči.

Otkrili su da su tri glavna pojma povezana sa bejbi-bumerima bila „ugledni“, „orijentisani ka zajednici“ i „finansijski dobrostojeći“. Za milenijce je to bilo: „tehnički potkovani“, „materijalisti“ i „ambiciozni“, a za generaciju Z: „tehnički potkovani“, „materijalisti“ i „sebični“.

Šta ih oblikuje

Istorijski gledano, Dženi Bristou, profesorka sociologije na Univerziteti u Kanterberiju, koja je napisala nekoliko knjiga na ovu temu, objašnjava da se generacijske podele izvode na osnovu ključnih događaja koji su obeležila punoletstvo određenih starosnih grupa a koje definišu njihov pogled na svet.

Ukazuje i na rad Karla Manhajma, sociologa koji je 1928. godine napisao esej Generacijski problemi. „Razmatrao je zašto dolazi do međugeneracijskih sukoba. Njegov argument je bio da gledano istorijski, postoje periodi u kojima se čini da se svet odjednom iz korena menja“, objašnjava profesorka, i da to stvara razdor između starog i novog.

Bristou napominje da događaji poput Drugog svetskog rata, 11. septembra ii pandemije postaju „ključni trenuci“ za one kod kojih se danas oblikuje njihov pogled na svet. „Oni razumeju društveni pomak (tokom ovih preokreta) i on postaje deo njihove svesti – to je ono što oblikuje ovu podelu među generacijama“, navodi sociološkinja.

Niko nije pošteđen

Kako pripadnici određene grupe stare, tako se menja i naš pogled na određenu generaciju. Na primer, podseća profesorka, na kraju Hladnog rata, devedesetih godina, bilo je uvreženo shvatanje da će „bumeri spasiti svet“ – jer su se usprotivili protiv konzervativnih normi sopstvenih roditelja krajem šezdesetih. „Onda do 2010. godine dobijate ovu masovnu reakciju koja kaže: 'oni su sve zabrljali'“, podseća profesorka Bristou i dodaje da se slično dogodilo i sa milenijalcima, „kako su postajali stariji i manje umiljati i simpatični“.

Generatori sukoba

Naravno, čini se potpuno razumljivim da se pomeranje prioriteta prirodno stvara u žaru sveopštih promena – na primer, mlađi ljudi sve glasnije govore o klimatskim promenama jer njihova budućnost će biti ugrožena. Ali, Džen Filbi napominje da postoje i drugi razlozi koji dovode do podela, jer „Generacijske kategorije je izmislila reklamna industrija kako bi segmentirala svoju publiku prilikom oglašavanja“.

Bez obzira na razloge koji stoje iza toga, bilo da su društveni ili ekonomski, zašto se čini da su sve veća neprijateljstva između ovih grupa – posebno kada društvene mreže koriste sve generacije. Razumljivo, porodice su, po definiciji, podeljene po generacijskim linijama.

Filbi kaže da je jedan od najvećih katalizatora sve veće podele među grupama ekonomska razlika koju danas vidimo između starije i mlađe generacije – milenijalci su na svojoj koži osetili ogromne promene u smislu triškova visokog obrazovanja, ušli su na tržište rada tokom istorijske recesije i žive sa stalno rastućim cenama stanova (svaki četvrti milenijalac ne može da kupi stan). „Ekonomski faktor je možda najvažniji u naglašavanju ovih razlika“, smatra Filbi.

„Kada su bejbi-bumeri bili mladi, novac društva bio je usmeren na decu. Kada su bejbi-bumeri bili studenti, kultura i novac društva bili su usmereni ka studentima. Kad su bejbi-bumeri kupovali kuće, pogodite šta? Društvo, politika i ekonomija bili su usmereni na kupovinu kuća“, podseća istoričarka.

Pored ovog nezadoboljstva ekonomskom situacijom, Filbi trenutni intenzitet generacijskih sukoba pripisuje i društvenim mrežama i tehnologiji. Smatra da su društvene mreže samo pojačale podelu između mladih i starih, koja je inače uvek bila tu, ali se zahvaljujući ovome pojačala i pogoršala, s obzirom na to da tehnologija danas ima veliki uticaj na ponašanje ljudi.

Društvene mreže kao poprište borbi

Met Šimkovic, urednik portala Know Your Meme, slaže se da bi sukob generacija „postojao bez obzira na internet“, ali kaže da internet igra ulogu i u tome kako i zašto se ljudi angažuju.

U prošlosti, rasprave o političkim i društvenim temama su se vodili samo u mejnstrim medijima, ali sada svako može da se uključi u debatu o svemu i svačemu. „Internet će čak i nagraditi one koji insistiraju na temama koje polarizuju publiku. Ovi sukobi na Tik toku između milenijalaca i generacije Z su veoma popularni, te ako objavite nešto na tu temu, broj vaših pratilaca se odmah uvećava“, dodaje Šimkovic.

Verovatno je imalo uticaja i to što su tokom prethodne godine ljudi ostajući kod kuće i mnogo više vremena provodili na društvenim mrežama. „Stvar sa društvenim mrežama, posebno u vreme intenzivne izolacije, postaje način na koji ljudi konstituišu svoj identitet i pokušavaju da nađu smisao“, kaže Bristou. „Dakle, sve stvari koje su već prisutne u kulturnim ratovima – krugovi istomišljenika (takozvane echo chambers), sukobi i potraga za potvrdom – sve to postaje intenzivnije“.

Ima li načina da se sukob stiša?

Da li postoji rešenje? „Rekao bih da je rešenje u napuštanju društvenih mreža“, kaže Šimkovic. „Ali to se neće dogoditi“.

Umesto da se potpuno eliminišu ti onlajn kulturološki okršaji, smatra da je rešenje da „Kompanije koje su vlasnici ovih platformi uvedu bolji nadzor i kvalitetnije moderiraju diskusije“.

Iako je sasvim prirodan poredak stvari da mislite kako oni koji su stariji od vas gube kontakt sa stvarnošću i znaju mnogo manje o svetu od vaše generacije i kako on zaista funkcioniše. Nijeda generacija nije ni prva ni poslednja koja ima takav stav.