Da li znate kako nastaje sneg

Svake godine, sa neba padne najmanje jedan septilion snežnih kristala. Reč je o cifri sa čak 24 nule. Prosečna pahulja putuje brzinom od oko pet kilometara na sat, a tokom jedne snežne oluje može pasti 39 miliona tona snega.

Sneg je zaista jedna fascinantna pojava, čak i ako nas ponekad nervira i brine ovih dana, posebno u gradu. Ali kada pogledamo kako divno priroda izgleda pokrivena snegom i dečiju radost u igri na snegu, uviđamo koliko je to u stvari jedna fantastična pojava, navodi gost Jutarnjeg programa, fizičar Sobodan Bubnjević.

„Sneg je i sa stanovišta nauke jedan vrlo zanimljiv fenomen. Da bismo shvatili zašto pada, kako pada i zašto negde retko ili nikada ne pada, najbolje ćemo razumeti ako se podsetimo kako kiša pada“, objašnjava Bubnjević.

Kako nastaje sneg

To je ona lekcija iz fizike koju uglavnom niko ne voli, pa čak ni nastavnici ne vole da je predaju, a to je da topao vazduh može da apsorbuje više vodene pare, nego što to može hladan, i to je suština koja stoji iza procesa kao što su kiša i sneg.

Kako se penjemo ka višim slojevima atmosfere, vazduh postaje sve hladniji i pošto hladniji vazduh ne može da apsorbije veliku količinu vlage, onda ona neizbežno mora da se kondenzuje.

„Mnogi greše kada kažu da su oblaci vodena para. Ne, to su ogromne složene strukture koje se sastoje od kapljica tečnosti, kristala jer vodenu paru u stvari ne vidimo. Ali na tim visinama para mora da se kondenzuje i pretvara se u kapljice“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Kada će taj sadržaj oblaka i padavine koje slede biti sneg, a kada kiša, zavisi od temperature na kojoj dolazi do kondenzacije. Kada je temperatura ispod nule, dolazi do kristalizacije i onda umesto kapi vode dobijamo predivne kristale, koje nazivamo pahulje.

Kako nastaje pahulja

Svima je jasno da je i sneg isto što i kišna kapljica – voda, samo što je zaleđena. Ali ono što fascinira je to što je ta kap vode jedan veoma karakterističan kristal koji se širi u zavisnosti od karakteristika molekula vode.

„Molekul vode se sastoji od vodonika i dva atoma kiseonika i ima tu neku geometrijsku strukturu pod uglom od 105 stepeni. Zbog te osobine taj kristal ima oblik šestostrane prizme i karakteristično je da se led širi po tih šest kraka, tako da se mnogo više materijala skuplja radijalno. Što smo dalje od centra struktura je sve složenija“, objašnjava Slobodan Bubnjević.

S obzirom na to da je u pitanju prezasićena para, ona ostaje homogena oko centra kristalizacije, te se svaka strana te prizme širi na jednak način. Ovo je neobična i jedinstvena pojava u prirodi da se dobija savršeno simetrična struktura. Pošto je proces potpuno slučajan, svaka pahulja biva jedinstvena.

U Ginisovoj knjizi rekorda piše da je u Montani 1887. godine pala pahulja široka 40 i „debela“ 20 centimetara. Sve osobine pahulja i njihova veličina pre svega zavise od temperature koja je u oblaku gde dolazi do kristalizacije, ali i od nekih drugih atmosferskih parametara, kao što je pritisak, pre svega.

Koje boje je sneg

Boje su pre svega način na koji mi vidimo svet oko nas, ali kada se posmarta sa naučne strane, pahulja je led i kao svaki led ona nema boju. Međutim zbog najrazličitijih optičkih okolnosti kako se sneg taloži on nama ostavlja utisak da je bele boje.

Crveni sneg je retka i zanimljiva pojava koja nastaje u pojedinim delovima sveta zato što neke vrste algi i mikroorganizama žive u kristalisanim kapima vode.

Sneško Belić

Najvišeg Sneška Belića napravili su stanovnici Betela u američkoj državi Mejn u februaru 1999. godine. Bio je to impresivni Sneško visok čak 35 metara.

Da bi se napravio dobar Sneško Belić, gost Jutarnjeg programa kaže da je potrebno da temperatura kristalizacije bude oko minus pet stepeni Celzijusa i tako se dobija sneg idealne vlažnosti za pravljenje raznih figura od snega.