Jeste li sigurni da ste baš toliko dobri u otkrivanju dezinformacija kao što mislite

Kako broj slučajeva obolelih od koronavirusa raste u celom svetu, lekari i drugi zdravstveni stručnjaci svakodnevno apeluju na građane da se pridržavaju preporučenih saveta. Međutim, problem je u tome što neki ljudi i dalje misle da je pandemija izmišljotina.

„U svim delovima sveta se vidi da epidemija hara i da su bolnice na ivici popunjenosti, ipak, značajan deo ljudi još uvek misli da to nije stvarno, da su to lažne vesti ili da je to podvala“, navodi doktor Entoni Fauči, direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti.

Izgleda da svi mislimo da nije problem u nama

Nova istraživačka studija otkrila je da je ova ljudska sklonost da verujemo kako smo pronicljiviji od drugih, jedan od ključnih razloga zašto se zaustavljanje dezinformacija na društvenim mrežama pokazalo kao nemoguća misija. Svi mislimo da su drugi podložniji dezinformacijama, a ne mi sami.

„Ovo otežava mogućnost da ljude privučete da učestvuju u medijskom opismenjavanju, jer većina misli da je svima drugima obuka više potrebna nego njima“, naglašava komunikolig Jang Čeng sa Državnog univerziteta Severne Karoline.

Dakle, na kraju ispada da svi oko nas greškom podgrevaju infodemiju, što dovodi ne samo do daljeg širenja virusa, već direktno i do sve više smrtnih slučajeva.

Najviše reagujemo na negativne emocije

Istraživanjem je obuhvaćeno 1.793 odrasle osobe u Sjedinjenim Državama, a rezultati do koji su došli Čeng i njegov kolega sa kineskog Univerziteta za tehnologiju pokazuju da je veća verovatnoća da će dezinformacije izazvati negativne emocije poput straha i zgražanja.

„Budući da strah, briga ili druge negativne emocije utiču na nas da tražimo još više informacija ili podstiču ljude da izbegavaju neka ponašanja tokom krize, ljudi zaduženi za komunikaciju bi trebalo da razmotre upotrebu ovakvih emocionalnih poruka kako bi prenosili tačne informacije o kovidu-19 i javnom zdravlju“, savetuje Čeng.

Potenciranje ovih negativnih emocija pokazalo se kao korisno i prilikom zdravstvenih saveta po pitanju vakcinacije. Međutim, ako se pretera i u negativnim emocijama i to može biti kontraproduktivno.

„Jedna od najtežih stvari je pobuditi pravu količinu straha kod ljudi“, upozorila je komnikolog Holi Vilkin sa Državnog univerziteta u Džordžiji, koja nije bila uključena u studiju. „Želite da oni ozbiljno shvate pandemiju, ali ne želite da preterate, pa da ljudi pomisle 'molim vas, to se nikada neće dogoditi'“, napominje Vilkin.

Objašnjava da kada se ljudi suočavaju sa stalnim strahom, poruke zasnovane na strahu više nisu toliko moćne. Fokusiranje na ono što se tada može dobiti postaje važnije. Dakle, pravilno ciljana poruka zahteva razumevanje vaše publike.

„Ne postoji jedinstvena publika koja će imati istovetan odgovor na sve poruke. Moramo da koristimo više izvora putem više kanala, jer neki ljudi možda neće poverovati ovoj osobi, ali onoj drugoj hoće“, dodaje komunikolog.

Nemojte se podsmevati ljudima koji su dezinformisani

Postoje i neke tehnike koje možemo da koristimo u razgovoru sa ljudima do kojih nam je stalo, a koji su pogrešno informisani. Jedna od takvih strategija je i motivacijsko intervjuisanje.

„Pitam svoje pacijente šta ih sprečava da promene mišljenje ili navike; na ovaj način znam kojim brigama ili dezinformacijma treba da se pozabavim“, napomenuo je doktor Ju Jung Kim, upozorivši da se ne treba podsmevati i zastrašivati ljude tokom razgovora.

Sa ljudima koji su pograšno informisani posebno je važno da se bude empatičan, strpljiv i obraćati im se s poštovanjem.

„Oni koji osećaju da su im uverenja ugrožena, mogu biti još tvrdoglaviji i još čvršće se držati svojih ubeđenja“, napominje King.

Ne zavisi sve od pojedinca

Baš kao i u slučaju klimatskih promena, vrlo često pogrešno pristupamo zdravstvenom ponašanju kao da je 100 odsto zavisno od pojedinca. Ali to često nije slučaj, ističe Vilkin. Između političke polarizacije i botova angažovanih za širenje straha i laži o virusu, važno je zapamtiti da mnoštvo ovih dezinformacija proizlazi iz širih problema, uključujući nedostatak dobrog rukovođenja.

Mediji su takođe dali svoj doprinos u stvaranju ovog problema.

„Ako medij daju jednak prostor i vreme i naučnim stručnjacima i naučnim skepticima, bilo da se radi o klimatskim promenama ili o kovidu-19, oni šalju poruku da je to 'diskutabilna stvar', čak i kada nije. I ljudi počinju da se pitaju znaju li naučnici uopšte o čemu govore“, kaže Vilkin.

Realnost je takva da čak i ako bismo svi to želeli, neće svi imati priliku da se medijski opismene i nauče kako da obrade masu informacija sa kojom se svakodnevno susreću. Dakle, protiv dezinformacija se treba boriti na tri fronta: naučnim činjenicama, zakonskom regulativnom i na političkom planu.

Dobra vest koju su Čeng i Luo takođe otkrili u svom istraživanju je i da su oni koji misle da su najuspešniji u otkrivanju dezinformacija, skloniji da podrže uvođenje strožih pripisa.