Pod sjajem neona
Kada je 1936. godine završena čuvena Huverova brana na reci Kolorado, napravljeno je i napajanje za hidroelektranu čija je energija potom “dala život” Las Vegasu. Grad je zasijao jarkim bojama, čiji je izvor bio neonski gas. Grad sa najviše neonskih znakova zableštao je privlačnim sjajem i raznolikošću boja. To, međutim, nije prva upotreba prirodnog gasa neona.
Nekoliko decenija unazad, 1902. godine, inženjer i pronalazač Žorž Klod, kojeg su zvali „francuski Edison", razvio je način ukapljivanja i odvajanja određenih gasova iz vazduha i tako proizveo neon u industrijskom obliku. Gas je smeštao u staklenu cev, nakon čega su na krajeve cevi postavljane elektrode i tako je emitovano neonsko osvetljenje. Svoj patent je predstavio 1910. godine na sajmu automobila u Parizu, gde je zidove obasjao svetlećim neonskim znakovima.
U radionicama poput njegove zanatlije su izrađivale staklene cevi koje su zagrevanjem savijali. Nakon hlađenja stakla, pričvrstili bi elektrode na oba kraja, vakuum-pumpom uklonili vazduh, a zatim su koristili električnu struju koja je prolazila kroz elektrode kako bi uklonili i nečistoće iz unutrašnje strane cevi. Potom bi konačno ubacili gas neon i zatvorili elektrode. Kada je neonski znak uključen struja utiče na ubrzanje elektrona neonskih atoma, koji nakon vraćanja u normalan nivo energije emituju fotone čiji sjaj vidimo golim okom.
U proizvodnji neonskih znakova koristi se nekoliko različitih gasova. Kada je elektrifikovan, svaki gas emituje fotone različite talasne dužine koje daju drugačije boje svetlosti. Tako gas neon daje narandžasto-crven sjaj, argon boju lavande, helijum svetloružičastu, kripton srebno-belu, a ksenon svetloljubičastu boju.
Ono što je prednost neonskih cevi je dugotrajnost u odnosu na sijalice koje imaju užarenu nit. Vlasnici različitih kompanija ubrzo su shvatili da, pored efikasnosti, ovakve svetleće cevi privlače pažnju, posebno korišćene kao svetleće reklame za kupce. S druge strane, nedostatak neonskih cevi ogledao se u krhkosti stakla, pa nije bilo moguće isporučivati ga na veće udaljenosti.
Polovinom 20. veka, kao glasnici modernog doba, javili su se plastični svetleći znakovi, koji su ubrzo zamenili neonske. I do danas, proizvodnja neonskih znakova je samo mali deo onoga kako su se neonski znakovi proizvodili u prvim decenijama prošlog veka, ali zanat savijanja cevi postoji i dalje, dok je neonska rasveta, poslednjih godina, postala zastupljenija u savremenom dizajnu enterijera - arhitekte takav stil nazivaju retrofuturizam.
Коментари