Devojke iz doba neolita su nosile mini suknju, šminkale se i imale tetovaže

Da li je bila tašta kada je u pitanju izgled, na koji način se bavila decom i porodicom, kakvo je bilo njeno mesto u zajednici i kakve je niti povezuju sa ženom današnjice – neka su od pitanja na koja su autori izožbe pokušali da daju odgovor.

„Zanimljiva je zato što pruža puno podataka i o magiji, i o kultu, i obredima, i o načinu odevanja žena u tom periodu i o društvenom položaju“, napominje Tanja Trajković iz Narodnog muzeja u Nišu.

„Mlade neolitske devojke koje su predstavljene na statuetama imaju mini suknje, imaju dred frizure, imaju tetovaže, šmiku. Nalazimo recimo minijaturne posude na kojima su radila deca, a na kojima su otkriveni dečiji prstići. To znači da su, kao i danas, deca bila majkama pored suknje i da su, da bi ih zabavile, davale im nešto korisno da rade“, objašnjava Julka Kuzmanović Cvetković iz Narodnog muzeja Toplice.

Izuzetno značajan u razvoju čovečastva, neolit je doba kada je čovek ovaladao jednom od najvažnijih veština – počeo je sam da proizvodi hranu. Najveći broj od oko 350 izloženih predmeta koji su, poput današnjih fotografija, svojevrsna zabeleška neolitskog života, pronađen je u arheološkom nalazištu Pločnik, a izložbu prati i katalog sa karakteristikama izloženih figurina.

„Kakvi su položaji tela, kakvi su ukrasi, koliko polno orjentisanih figurina, koje su tehnike korišćene prilkom izrade, od kakvih materijala“, navodi podatke koji će se naći u pomenutoj publikaciji, Petar Milojević sa Arheološkog instituta u Beogradu.

Posao prikupljanja, obrade i analize trajao je više od dve godine, a na tome su radili stručnjaci iz muzeja u Nišu i Prokuplju, Cetar za kulturu u Aleksincu i Arheološki institut u Beogradu, uz fiansijsku podršku Ministrastva kulture.

„Mi svake godine imamo odlične projekte koji dolaze iz Niša, iz niškog kraja, i  već dugi niz godina, preteklih, pa bogami četiri godine, oko 24 miliona dinara samo iz sektora nasleđa je izdvojeno za finansiranje projekata u oblasti zaštite kulturne baštine“, ističe Danijela Vanušić, zamenica ministra kulture u Vladi Republike Srbije.

Izložba „Vinčanska žena – mit, boginja, majka“ će biti otvorena do kraja marta meseca.