Centar u Sočiju obnavlja populaciju persijskog leoparda

To je prvi centar takve vrste u Rusiji za uzgoj velikih mesoždera, koji se nakon boravka u njemu puštaju u divljinu.

Deset mladunaca leoparda rođeno je u Centru od 2009. godine, a nekoliko ih je pušteno u divljinu.

Centar učestvuje u programu razmene leoparda, pa će tako leopard Fišt uskoro biti poslat u jedan od evropskih zooloških vrtova, dok će Soči dobiti leoparda druge genetske linije.

Ostale životinje su izolovane jedna od druge i od ljudi, kako bi ostale divlje i mogle nesmetano da se vrate u divljinu.

Nikolaj Voronin, šef Centra za uzgoj i rehabilitaciju leoparda, kaže da su i ovaj projekat, a i sam Centar, jedinstveni i van granica Rusije po mnogo čemu:

„Infrastruktura i metode rada su jedinstveni, kao i rezultati rada koje smo postigli. Pre svega, to je zbog činjenice da se od 2013. rodilo osam leoparda, od kojih su neki već u divljini".

Inače, persijski leopard je jedan od najkrupnijih u svojoj vrsti. Dužina tela mu je od 125 do 171 santimetar, a dužina repa od 94 do 116 santimetara; dostiže težinu između 60 i 70 kilograma. Smatra se da na planeti ima od 870 do 1.300 jedinki.

Ove grabljivice žive po utvrđenom rasporedu, počev od ishrane, pa sve do parenja.

Odrasli leopardi mogu se pariti i do 274 puta za sedam dana u sezoni parenja, kažu u Centru. U prirodi su aktivni uglavnom noću i u ranim jutarnjim časovima.

Kao i druge mačke, love divljač. Veliki su lovci, pa neretko hvataju divljač i veću od sebe.

Persijski leopardi potiču sa visoravni, uglavnom iz delova Avganistana, Irana i Turkmenistana.

Uglavnom žive samotnjački život, a ne u čoporu. Sa ženkom se susreću samo u vreme parenja, posle čega njen graviditet traje oko 100 dana.

Lovokradice su gotovo istrebile ovu vrstu divljih mačaka, pa se u Sočiju svim silama trude da obnove njihovu populaciju.