Vršnjačko nasilje povređuje i žrtvu i nasilnika

Dr Anet Volgast i dr Matijas Donat, naučnici sa Univerziteta Martin Luter u Haleu i Vitenbergu, želeli su da saznaju postoje li kulturološke razlike u načinu na koji se u različitim zemljama bore protiv vršnjačkog nasilja i da li se dečaci s tim nose na drugačiji način od devojčica.

Podatke koji su im bili potrebni za ovo istraživanje dobili su od Svetske zdravstvene organizacije. Ova institucija je u okviru opsežne višegodišnje studije intervjuisala oko 3.000 adolescenata iz svake zemlje o njihovom životu.

Podaci su uključivali informacije o bilo kojoj vrsti vršnjačkog nasilja koje su pretrpeli u školi, ali i pojedinosti o konzumaciji alkohola i duvana, psihosomatskim tegobama, kao i koliko im je lako bilo da razgovaraju sa prijateljima i kakvu podršku procenjuju da su dobili od drugova iz odeljenja.

Konstantnost problema

Dr Volgast i dr Donat su razmotrili odgovore adolescenata iz Nemačke, Grčke i SAD koji su intervjuisani u nekoliko intervala. Izabrali su baš te tri zemlje, jer veruju da te nacije ispoljavaju zajedništvo krajnje različito.

Vide SAD kao prilično individualističku kulturu, Grčku kao veoma kolektivističku, a Nemačka je negde između. Analiza je pokazala da su ponašanje i problemi adolescenata slični u sve tri zemlje, jer je oko devet procenata dečaka i devojčica u više navrata iskusilo fizičko ili psihičko vršnjačko nasilje.

„Nijedna od tri zemlje ne može se koristiti kao model za rešavanje problema. Šokirala nas je konstantnost koja nadilazi kulture i različite periode vremena“, rekla je Anet Volgast.

Pol ne utiče na bol

Naučnici su takođe želeli da bliže sagledaju vezu između vršnjačkog nasilja i raznih drugih faktora, pa su se usmerili na rizična ponašanja adolescenata, posebno na upotrebu alkohola i duvana, kao i na to da li su patili ili još uvek pate od psihosomatskih tegoba, kao što su bolovi u stomaku, glavobolje, bolovi u leđima ili depresija.

Analizirali su i kakva je bila interakcija nasilnika i žrtava sa okolinom: da li im je bilo lako da razgovaraju sa prijateljima i kakvu podršku procenjuju da su dobili od vršnjaka.

Rezultati pokazuju da dečaci i devojčice podjednako imaju tendenciju da piju alkohol i puše cigarete ako su bili žrtve verbalnog ili fizičkog nasilja. „Devojčice su nešto sklonije internalizovanju problema i zbog toga češće imaju stomačne tegobe ili glavobolje“, istakla je dr Volgast.

Podsticanje zajedništva kao prevencija

Istraživače je iznenadila činjenica da su i nasilnici i žrtve navodili da imaju slične probleme sa okruženjem. I jednima i drugima je bilo teško da razgovaraju sa prijateljima i drugovima iz odeljenja i smatrali su da ih okolina nedovoljno podržava.

„Ovi nalazi bi se mogli iskoristiti za izradu novih strategija prevencije“, uverena je dr Anet Volgast. Ona i kolege sa Univerziteta Martin Luter u Haleu i Vitenbergu založili su se za sprovođenje preventivnih programa koji bi podsticali osećaj zajedništva u odeljenju.

Smatraju da bi trebalo razvijati bolju komunikaciju među adolescentima kako bi se poboljšala atmosfera u učionicama. Jedan od načina da se to podstakne bilo bi tražiti od učenika da se pridržavaju pravila koja su sami smislili. Ključnu ulogu u svemu imala bi uzajamna podrška, zaključili su naučnici.