Koliko znamo, a koliko mislimo da znamo o svemiru

Vasiona je bila predmet interesovanja ljudi od kada je nastala kultura i civilizacija. Do nedavno, vasiona je bila nedosežna i nedostižna za čoveka i u tom smislu sva ta pažnja koja je posvećena njoj nije bez osnova i ne čudi što su ljudi i tada, kao i danas, zainteresovani za nju, smatra gost Jutarnjeg programa, Branko Simonović, astronom iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

„Mi smo o vasioni i vasionskim telima saznavali i na posredan način, putem astronomije. Upoznavali smo prirodu sveta, u većoj ili manjoj meri, kako je vreme prolazilo, ali, zapravo, tek u savremenom dobu, polovinom ili u poslednjim decenijama prethodnog stoleća, čovek je iskoračio sa zemlje u nebo i nastupila je kosmička era“, ističe Simonović.

Ciolkovski, otac i pionir savremene kosmonautike, je govorio da je Zemlja naša kolevka, ali čovek nikada ne ostaje ceo život i ceo vek u kolevci. I zaista, sa kosmičkom erom, čovek je načinio prve korake iz te kolevke, dodaje astronom.

Često se postavlja pitanje zašto čovek posle okončanja programa „Apolo 17“, 1972. godine, više nije kročio na Mesec, mada, strogo uzevši, po mišljenju Simonovića, čovek ni pre 50 godina nije morao da ode tamo, bar ne iz praktičnih i pragmatičnih razloga. To je pre svega bio jedan simbolički važan korak.

„Smatram da je bilo izuzetno važno da, bez obzira na tu činjenicu, čovek ode tamo. Treba imati u vidu da je misija „Apolo“, i uopšte slanje čoveka i u vasionu, a kamo li na Mesec, izuzetno skup i preskup poduhvat, i veoma rizičan. Dakle, nosi sa sobom niz nepogodnosti, a čovek je kao mehur. Kada ga pošaljete nekud uvek strepite da li će nešto da mu se desi. Što će reći, da je Mesec, ako govorimo o istraživanju, kud i kamo lakše da istraži neka sonda, neki lender ili slično, nego čovek. Zato mimo tog simboličkog okvira, kada se shvatilo da je čovek skup, Nasa je smanjila budžet za te stvari i čovek više nije išao tamo“, ističe Simonović.

Poslednjih godina se sve više priča i o svemirskom turizmu. Širom sveta, ljudi koji to sebi mogu da priušte, prijavljuju se za brojna putovanja. To plaćeno boravljenje u vasioni na ovaj ili onaj način već je i zaživelo i ima neku svoju kratku istoriju.

„Kako se čini i budućnost ovog projekta je svetla, kad imamo u vidu da se u to uključio i privatni sektor, da ga tako nazovemo, mimo zvaničnih agencija kao što su Roskosmos i Nasa. Može se očekivati da će u nekoj perspektivi, ako sve bude po volji i planu onih koji su to smislili, biti čak i veoma egzotičnih stvari“, mišljenja je gost Jutarnjeg programa.

Nedavno je administracija Donalda Trampa naložila da se ubrza realizacija lunarnog programa, kako bi se u narednih pet godina ostvarilo novo sletanje čoveka na Mesec, umesto do 2028. godine, kako je ranije planirano. Taj projekat je nazvan „Artemida“ u čast grčke boginje Meseca.

„Ambicije koje su oni stavili pred sebe su izuzetno velike, jer, kao što je neko rekao, oni neće sada ići na Mesec da bi ga posetili i vratili se, već da ostanu tamo. Cilj je da se možda, naprave i neki stacionari, odnosno da se započne neka ćelijska izgradnja buduće baze, i još mnogo toga“, naglašava Simonović.

Međutim, gost Jutarnjeg programa smatra da je problem to što iza svega toga ne stoji neka plemenita naučna misija, već iza toga stoji, očigledno, nova trka na političko-vojnom planu.

„S jedne strane, time se demonstrira dominacija, jer Amerika želi da se vrati u tu igru u kojoj sada već mnogi novi akteri su se pojavili kao snažni igrači, pre svega Kina. A, s druge strane, Mesec je i potencijalni resurs sirovina“, dodaje Simonović.

Ove godine se navršava i 60. godišnjica od „Lune 2“ i „Lune 3“, koja se obično zaboravi zbog obeležavanja čovekovog spuštanja na Mesec, a „Luna 2“ je bila prvi impaktor, prva stvar načinjena ljudskom rukom, koja je dospela na površinu Meseca.

„Na taj način su u toj trici, Sovjeti u stvari načinili prvi korak, a „Luna 3“ je zapravo, donela prvi snimak one druge, dalje strane Meseca, tako da su i te dve misje veoma značajne“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, astronom Branko Simonović.