Kozmina knjiga

Prelistavajući prepis Gavrila Trojičanina, najuglednijeg kaligrafa 17. veka na ovim prostorima, uočavamo da je prepis izuzetan po tekstualnoj i likovnoj opremi.

Ilustrator je bio zograf Adreja Raičević, a delo je pisano u manastiru Sveta Trojica, u kome se i danas čuva.

Budući da je reč o prepisu, zanimalo nas je ko je autor dela.

Podaci o tome svakako postoje: knjigu je napisao Kozma Indikoplov, aleksandrijski trgovac, moreplovac, kasnije monah koji je živeo u 6. veku n. e., u vreme vladavine cara Justinijana.

Prozvan je Indikoplov (Ἰνδικοπλεύστης), što u prevodu znači „onaj koji je plovio u Indiju“.

Bogato ilustrovana Hrišćanska topografija sadrži dva dela – u prvom je komentarisana priča o stvaranju sveta.

Ova štiva bila su poznata i ranije napisana rukom uglednih crkvenih pisaca, kao što je Sv. Vasilije Veliki ili Georgije Pisida.

Međutim, savremenom čitaocu u oči pada drugi deo, koji se bavi tumačenjem izgleda Zemlje kroz prizmu Svetog, a autorski ga je potpisao monah Kozma.

Naime, u tom delu knjige je opovrgavana teorija o sferičnom obliku Zemlje u korist njenog poimanja kao ravne ploče.

Za potvrdu svojih stavova Kozma Indikoplov koristio se Svetim pismom, tumačeći ga u skladu sa ʼnaučnimʼ idejama za koje se zalagao.

Iako znamo da je to pogrešna teorija, zanimljiv je pristup kojim je autor pokušao da opovrgne „sferični izgled Zemlje“, povezujući se tako sa istomišljenicima.

Njegov cilj je bio da poništi Ptolemejevu kosmografiju i verovanje u sferični oblik Zemlje.

Namera je bila da to verovanje zameni predstavom o vasioni koja je zasnovana na Svetom pismu.

Oslanjajući se na biblijski tekst gde je svet poiman kao četvorougaoni kovčeg, Kozma Indikoplov navodi da je Zemlja sazdana prema obličju starozavetne Skinije ili Nojeve lađe, da se sastoji iz četiri zone (Bog – anđeli – ljudi – mrtvi) i da je ravna ploča okružena okeanom.

Kako je živeo u 6. veku, svetski putnik Kozma je zadržao teoriju o Zemlji kao ravnoj ploči, smatrajući je validnom.

Kad shvatimo kako su se razni pisani sadržaji prenosili kroz vekove, i to da je srpski primerak Hrišćanske topografije iz 17. veka kaligrafa Gavrila Trojičanina jedini sačuvani južnoslovenski prepis tog sastava, predstoji nam da se divimo likovnim sadržajima i na romantičan način povezujemo sa stvaraocima i njihovim idejama.