Kako do zdravlja i znanja

Ovakav način života ima ozbiljne zdravstvene posledice – opšta slabost čitave muskulature, gojaznost, skolioze, kifoze, lordoze, oštećenja vida usled zračenja i nedovoljno razvijena grafomotorika.

Danijela Marjanović, diplomirani defektolog, somatoped i bazalni terapeut, za Internet portal RTS-a ističe da kod dece uzrasta od sedam godina ove smetnje dolaze do izražaja sa pisanjem prvih slova, a intenziviraju se prilikom diktata.

„Tada dete zbog nepravilnog hvata olovke i brzine pisanja prvo iskrivi ruku u ručnom zglobu, zatim čitavu ruku u zglobu lakta i ramena, zatim iskrivi trup u stranu.“

Nepravilnosti se najčešće primete u drugom polugodištu prvog razreda ili početkom drugog razreda, ali u poslednje vreme i kasnije, početkom trećeg, pa čak i petog razreda, sa prelaskom na predmetnu nastavu.

„Tada stručni tim škole – pedagozi i psiholozi, na sugestiju nastavnika, dete upućuju u nadležni dom zdravlja na pregled defektologa koji procenjuje da li je u pitanju suspektna disgrafija“, objašnjava Danijela Marjanović.

Gotovo neverovatno zvuči podatak da je, u najvećem broju slučajeva, uzrok ovih problema nedovoljno razvijena koordinacija pokreta. Ona nastaje zbog sve manje upotrebe olovke u predškolskom i ranom školskom uzrastu, a sve dužom upotrebom računara i igrica! Ovakvim načinom života dolazi do organskih posledica na svim nivoima i u svim sistemima!

U potrazi za maštom

„Kod dece koja su u fazi rasta i razvoja dugotrajno sedenje i neaktivnost imaju štetniji uticaj nego kod odraslih. Deca bi u ovom periodu trebalo da budu što aktivnija u ispitivanju sveta oko sebe. U igru treba uključiti i što više mašte“, kaže defektolog, i dodaje: „Naboj energije koji se kod njih javlja u ovom periodu treba iskoristiti i usmeriti na adekvatnu fizičku aktivnost u skladu sa interesovanjem dece“.

Na našim prostorima uglavnom postoje predrasude da je fizička aktivnost potrebnija dečacima nego devojčicama, što nije tačno. U vreme rasta i razvoja i dečacima i devojčicama je podjednako neophodna fizička aktivnost.

„U ovom periodu kroz različite aktivnosti deca razvijaju telesnu šemu, lateralizovanost, grubu motoriku, finu motoriku, orijentaciju u prostoru, koordinaciju pokreta, pažnju, pamćenje, mišljenje“, ističe Danijela Marjanović.

Kako je sve ovo u osnovi daljeg razvoja dece, veoma je važan i neophodan adekvatan razvoj svakog pojedinačnog segmenta. Kašnjenje dovodi do daljih smetnji jer su kod dece motorika, kognicija, socijalna i emocionalna zrelost međusobno povezane i uslovljene.

Virtuelna varka

Kod dece koja odrastaju uz igrice agresivnog sadržaja javlja se loša socijalizacija, emocionalno su nepristupačniji. Naša sagovornica pojašnjava da ta deca uglavnom imaju izgrađen svoj svet, nisu raspoložena za saradnju, deljenje, niti imaju empatiju. „U tom slučaju može da im se uskrati korišćenje računara, tableta, telefona i drugih tehničkih uređaja kako bi se sprečilo da postanu destruktivni, agresivni, čak autodestruktivni, skloni samopovređivanju, impulsivni, nervozni, razdražljivi, netolerantni, skloni konfliktnim ispadima, često plačljivi sa napadima besa bez samokontrole.“

Zbog nedovoljno razvijene mašte, toj deci je dosadno, ne umeju da organizuju svoje vreme i popune ga drugim aktivnostima jer im ništa drugo osim igrica nije interesantno.

„Čak i kada su u mogućnosti, ne iniciraju kontakt sa vršnjacima i ne umeju da sklapaju poznanstva, što sve dovodi do smanjenog socijalnog kontakta, neadekvatne socijalizacije, poremećaja pažnje i emocionalnog sazrevanja“, zaključuje defektolog Danijela Marjanović.

Ova umnogome mračna slika razvoja današnje dece, može se promeniti. Brojni su načini za to, a neke od njih, u razgovoru za Internet portal RTS-a, predstavili su i učesnici Festivala dečjeg zdravlja i znanja „Holi, holi“.

Lutke imaju dušu

Jovanka Pavlović, diplomirani defektolog, oligofrenolog i lutkar, ističe da je lutka od davnina čovekov pratilac, u prošlosti za razne vrste obreda, a do današnjih dana za igru.

„Za lutku ne postoje starosne granice, vole je i stari i mladi. Pravi se od raznih vrsta materijala kao što su keramika, papir, krpe, drvo... I sve lutke imaju nešto zajedničko – DUŠU“, objašnjava naša sagovornica.

Razne vrste lutaka – marionete, ginjol, javajke, u radu sa decom imaju razvojnu i korektivnu ulogu. „Razvijaju govor, motoriku i pažnju, a to isto koriguju i oslobađaju. Kroz dugogodišnje iskustvo u radu sa lutkama, zaključak je da uz lutku niko nije sam!“, kaže članica HOLI tima Jovanka Pavlović.

Japanska čarolija

„Kada praktikujete origami, aktiviraju se obe hemisfere mozga. Desna je zadužena za kreativnost, a leva za logičko rešavanje problema“, podseća Nikola Milenković, diplomirani defektolog, somatoped, koji će na Prvom dečjem festivalu zdravlja i znanja predstaviti drevnu japansku umetnost savijanja papira.

Finalne figure i oblici origamija sastoje se iz jednog komada papira koji je savijan na tačno određeni način, bez korišćenja makaza i rezanja papira.

„Aktiviranjem obe strane mozga, efektivno se razvija fina motorika šake i prstiju, unapređuje se intelektualni kapacitet i podstiču pažnja i kreativnost.“

Savijanje papira po tačno određenoj putanji zahteva preciznost, a ta preciznost iziskuje pažnju. Tako i origami utiče na poboljšanje dečje pažnje i fokusiranosti, smiruje impulsivno ponašanje i podiže samopouzdanje dece.

„Origami decu uči jednu važnu lekciju, a to je da nikada ne odustanu!“, zaključuje naš sagovornik. „Ma koliko bilo teško, trud se na kraju uvek isplati i od običnog papira deca stvore svoje umetničko delo koje sa ponosom mogu da predstave drugima.“