Vanzemaljci koji nedostaju

Smatralo se da je prisustvo kiseonika u atmosferi planete pokazatelj da bi ona mogla biti nastanjiva, kaže Noa Planavski, biohemičar sa Jejla i koautor jedne nove studije. Zato su svemirski teleskopi pravljeni tako da otkriju obilje ovog gasa. Međutim, ako sredina sa vrlo niskom koncentracijom kiseonika ipak može da podrži život, svemirski teleskopi (koji ne mogu da otkriju niske koncentracije kiseonika) možda nikada neće uspeti da pronađu takav život. „Čak i ako (takve planete) vrve od života, one mogu da izgledaju, sa udaljene tačke sa koje se posmatraju  ‒ kao mrtve planete", kaže Planavski.

Njegov tim je u stenama testirao koncentraciju cerijuma, pomoću kojeg se meri koliko je kiseonika bilo u prošlosti. Kiseonik se vezuje za cerijum u morskoj vodi i tako ga odstranjuje, ostavljajući manje cerijuma koji se taloži u depozitima u sedimentnim stenama. Mereni nivoi cerijuma odgovaraju koncentracijama kiseonika od oko 0,1 procenat od postojećih atmosferskih nivoa, otkrio je tim.

Ovako precizni podaci, kaže Planavski, treba da pomognu da se konstruiše sledeća generacija teleskopa napravljenih za lov na život u drugim svetovima. Oni koji se trenutno prave, kao Svemirski teleskop „Džejms Veb", na primer, ne mogu da otkriju kiseonik u tako niskim koncentracijama, kaže Edvard Šviterman, astrobiolog sa Univerziteta Riversajd u Kaliforniji, koji nije bio uključen u ovo istraživanje.

Buduće misije i modeli svemirskih teleskopa mogu biti sposobniji da otkriju niske koncentracije kiseonika.

Priredio Bojan Glavonić