„Doktor Živago”: više od knjige

Pod Tolstojevim uticajem, Pasternak je zavoleo jezik seoske kulture i život ruskog seljaka. Revoluciju je dočekao s oduševljenjem, nadajući se boljem životu običnog naroda. Ta ljubav je ostala za ceo život. Ona je bila jača i od razočaranosti sovjetskim režimom. Zbog te ljubavi i nije želeo da ode iz Rusije. Za svog „Doktora Živaga" Pasternak je želeo drugačiju sudbinu.

Prebeg

Sovjeti su odbijali da štampaju knjigu, što je bila sjajna prilika za Zapad. U tom trenutku se u Rusiji nalazio Serđo dʼAnđelo, predstavnik italijanske izdavačke kuće Feltrineli koja je imala veze u komunističkoj partiji. Razgovarao je sa Pasternakom i od njega dobio rukopis knjige. Tako će ovaj Italijan postati najvažniji posrednik u prebacivanju knjige „Doktor Živago" iza Gvozdene zavese. Serđo dʼAnđelo je 1957. knjigu krišom odneo iz Sovjetskog Saveza u Berlin, gde je predao svom poslodavcu Đanđakomu Feltrineliju. Izdavač je veoma brzo shvatio da u rukama ima remek-delo i u književnom i u kulturnom pogledu.

Izdavač i pisac nisu mogli da se sastanu. Dopisivali su se na različitim jezicima, jedino kad je trebalo preneti važne poruke, ta pisma su bila na francuskom jeziku. To je bila dogovorena šifra. Kada je režim zatražio od Pasternaka da piše Feltrineliju i traži da mu vrati rukopis, navodno zbog ispravki, to pismo je bilo napisano na ruskom jeziku. Za Feltrinelija to je bio znak da Pasternak piše pod prinudom. Sovjetski režim je zabranio objavljivanje romana, što je Pasternaka još više učvrstilo u nameri da roman izađe van granica Sovjetskog Saveza. Odlučuje da još nekoliko kopija knjige nađe svoj put do drugih zemalja. Jedna od njih je, zahvaljujući francuskoj studentkinji ruskog jezika, dospela u Francusku. Knjiga nije imala na sebi nikakav naslov niti ime pisca, tako da je bez obzira na strogu graničnu kontrolu ipak uspela da prebegne.

Preko Pasternakove porodice, knjiga je dospela i u Veliku Britaniju. Porodica se dvoumila oko objavljivanja romana ‒ s jedne strane je postojao strah od posledica po Borisov život u Sovjetskom Savezu, a s druge, porodica je osećala snažnu piščevu želju da se roman objavi. 

Uprkos svim naporima sovjetskog režima da se rukopis vrati, italijanska izdavačka kuća Feltrineli je objavila roman „Doktor Živago" novembra 1957, čime je stekla globalno autorsko pravo. Interesovanje je bilo toliko veliko da je Feltrineli izdao prava na objavljivanje romana na još 18 jezika.

Pion u političkoj igri

Nakon objavljivanja knjige u Italiji, roman „Doktor Živago" je doživeo veliki uspeh. Nijedan ruski pisac do tada nije izbegao sovjetsku kontrolu. To je posebno razbesnelo tadašnjeg sovjetskog premijera Nikitu Hruščova. Glavni skandal za režim nije bio toliko sadržaj romana koliko to što je izašao iz zemlje i što je objavljen u inostranstvu.

Tako Pasternak postaje pion u mnogo većoj i opasnijoj političkoj igri. U vreme Hladnog rata, sve što je bilo upereno protiv Sovjetskog Saveza, bilo je bogom dano za drugu stranu. Knjiga je privukla pažnju Cije, koja je želela ponizi sovjetski režim tako što će štampati knjigu na ruskom jeziku i ilegalno je prebaciti u Rusiju. Za zapadne sile to je bila propagandna operacija.

U Holandiji, u Hagu, knjiga „Doktor Živago" je odštampana na ruskom jeziku u skoro hiljadu primeraka. Određen broj knjiga našao se 1958. na Svetskoj izložbi u Briselu, u paviljonu Vatikana. Tamo su posetiocima iz Sovjetskog Saveza delili primerke romana zamotane u smeđi papir. Tako je Pasternakova knjiga ponovo prešla granicu Sovjetskog Saveza i došla do mesta odakle je i potekla.

Boris Pasternak u tom trenutku nije imao predstavu na koji način se njegova knjiga koristi kao političko i kulturno oružje protiv Sovjetskog Saveza. Novi udarac stiže 23. oktobra 1958, kada u Peredelkino stiže telegram da je Boris Pasternak dobio Nobelovu nagradu. Sovjetski režim postavlja uslov piscu ‒ ukoliko ode u Švedsku da primi nagradu, više ne može da se vrati u svoju zemlju. Dok je Zapad Pasternaka veličao i nagrađivao, kod kuće je bila sasvim drugačija situacija. Izbačen je iz Udruženja književnika, javno je osuđen i nazvan crnom ovcom u sovjetskom društvu. Pritisak je postajao sve jači. Nije mu bilo dozvoljeno da uzme novac od Nobelove nagrade niti od pozamašne prodaje knjiga u inostranstvu.

Pasternak se ubrzo razboleo od raka pluća. Umro je 30. maja 1960. u Peredelkinu. Sovjetska vlast nije mogla da mu oprosti poniženje koje je zbog njega pretrpela. Želela je da njegova smrt prođe neopaženo, ali ruski narod je imao nešto drugo na umu. Ispisana na papiru, poruka o njegovoj sahrani dospela je do mnogih koji su, uprkos zabrani masovnog okupljanja, došli u Peredelkino na poslednji ispraćaj velikom ruskom piscu.

Godine 1988. roman „Doktor Živago" konačno je štampan i u Rusiji. Godinu dana kasnije, Pasternakov sin je u Stokholmu primio Nobelovu nagradu u očevo ime.

Priredila Blaženka Bijelić