Satira i represija

Srpski satiričari su bili često proganjani. Tako su posle Timočke bune 1883. u Srbiji bili zabranjeni svi listovi. To ne znači da je srpska satira, bar za neko vreme, bila ukroćena. Kao reakcija na zabranu u Srbiji, u Splitu (koji se tada zvao Spljet) Srbi su pokrenuli prvi satirični list Draškov raboš, koji je izlazio od 1883. do 1887. Pripadao je radikalima i napadao je kralja Milana Obrenovića. Istovremeno je veličao crnogorsku dinastiju Petrovića pa se mislilo da oni stoje iza Draškovog raboša.

List je carska cenzura zabranila, ali ne zato što je kritikovao Obrenoviće, a hvalio Petroviće, već zbog napada na Štrosmajera i zalaganja za srpski jezik i ćirilicu. Čak je u Splitu održan veleizdajnički proces urednicima. Ipak su optuženi bili oslobođeni.

Koliko je bio ozbiljan sukob između kralja Milana i radikala dokaz je, na svojstven način, rukopisni, satirični, robijaški list Klin iz 1900. godine.

Posle atentata na kralja Milana (1899) veliki broj radikala bio je zatvoren u Zabeli pored Požarevca. Oni su tamo pokrenuli satirični list, koji su, među sobom, zvali i porodični list. Klin su pokrenuli radikali-robijaši: Kosta Taušanović, Milenko Vesnić, Milorad Pavlović Krpa, Dobroslav M. Ružić...

Moto je bio višeznačan: da „klin" izlazi kad hoće, a ulazi kad može. I ovaj list je, iako „ručno" pisan u zatvoru, doživeo tu „čast" da bude zabranjen. To je učinila zatvorska cenzura.

Da list nije bio nimalo nežan pokazuje jedan aforizam: „Za pravljenje gluposti ne treba da je čovek pametan" i odnosio se na kralja Aleksandra Obrenovića.
Sačuvan je jedan jedini primerak na kome je cenzura pečatom označila da je list oduzet. Taj primerak je stajao u zatvorskoj kasi.

Kada su radikali došli na vlast i kada je njihov čovek postao upravnik, Mile Pavlović Krpa, jedan od urednika Klina uspeo je da ga otkupi. Posle Drugog svetskog rata jedini primerak prodao je Narodnoj biblioteci za 500 dinara.

Mile Pavlović Krpa (1865-1957) bio je profesor književnosti, studirao je u Jeni, Lajpcigu i Berlinu. Sarađivao je s mnogim satiričnim listovima, samo u Gedži objavio je više od 300 priloga.