Da li učenje može da bude igra?
Decu treba da naučimo da misle, a ne da uče napamet. Sposobnosti mozga i kognitivnog mišljenja mogu se povećati ako odlučimo da promenimo rutinu, navike i počnemo da obraćamo pažnju na određene stvari koje će nam pomoći da izoštrimo svoj um.
Kako je sve počelo?
‒ Evidentno je da za darovitu decu nema kreativnih programa, kao i da mnoga medicinska otkrića nemaju praktičnu upotrebu, naročito iz neuronauka. Shvativši to, počeo sam da povezujem neuronauke i pedagogiju i tako je program počeo da se razvija. Koautor programa je Uroš Petrović (dečji pisac). Preko Saveza učitelja Srbije program smo akreditovali preko Ministarstva i već deset godina primenjuje se u svim školama i vrtićima u Srbiji.
Kako je saradnja s UNICEF-om uticala na vaš rad?
‒ Od UNICEF-a sam dobio poziv da osmislim i promovišem ovu vrstu obrazovnih programa, a kada sam završio doktorat iz neurofiziologije, dobio sam katedru na Pedagoškom fakultetu, gde predajem neuronauke u obrazovanju i vaspitanju, i time sam se potpuno posvetio ovom programu.
U početku je program bio namenjen samo darovitoj deci, da bi kasnije deo aktivnosti bio primenjen u vrtićima i školama. Program se primenjuje u više od dvadeset država Evrope.
Možete li nam nešto više reći o NTC programu učenja?
‒ NTC program je način razmišljanja koji podstiče razvoj kreativnosti; povezuju se informacije, razvija se funkcionalno znanje, što je cilj svake države ‒ da deca misle, povezuju, daju nove ideje i razvijaju kreativnost.
Deca u školi pokazuju manjak koncentracije, ne mogu da sede, ne mogu da pišu, motorički su slaba, a to je sve izraženije s upisom novih generacija. I studije i statistike ukazuju da je u poslednjih deset godina svaka generacija malo slabija, i to u segmentima motorike, opštega znanja, pada koncentracije, a rečnik je sve siromašniji. Tu je osnovno pitanje: ako je nama svaka nova generacija sve slabija i slabija, a mi i dalje koristimo iste metode, da li će nove generacije postati bolje? Naravno da neće, a to znači da moramo da menjamo metode.
Roditeljstvo je ozbiljan zadatak. U kom periodu je posebno važno raditi sa decom na razvoju njihovih sposobnosti?
‒ Roditelji često kažu da je škola kriva, a ovaj problem je nastao pre škole u periodu razvoja mozga, pa je neophodno i medijski edukovati roditelje. Promene okruženja su jako brze, utiču na razvoj mozga i roditelji moraju biti svesni da je prvih pet-šest godina u radu sa decom ključno za njihov budući normalan biološki razvoj.
Radimo sa decom od četiri do dvanaest godina, a edukujemo i roditelje čija deca imaju do tri godine. U poslednje vreme sve češće nas zovu gimnazije i fakulteti, ali i velike firme, jer je reč o načinu razmišljanja, razvoju krativnosti.
Program je inovativan i podrazumeva multidisciplinarni pristup učenju. Naš tim ima psihologe, pedagoge, lekare, defektologe, učitelje, i to je pravi ciljani timski rad, sa inovativnim programima gde koristimo sva znanja da bismo pomogli deci. Okruženje se brzo menja i javljaju se problemi koji nisu postojali pre pet ili deset godina. Zato moramo brzo da reagujemo i da u odnosu na promenu okruženja i tehnologija predviđamo koji problem može da se pojavi te da ga unapred sprečavamo, a ne da lečimo posledice.
Kako možemo da poboljšamo dečju pažnju?
‒ Deca sve informacije oko sebe primaju, jer je mozak tako naučio, i danas se ne uči onako kako smo mi učili. Zato se primenjuju nove metode učenja i važno je bilo da vratimo igre za duboku pažnju. U okviru projekta „Erazmus plus" napravili smo igru Bez straha do šaha, koja drži pažnju po sat vremena i tematski okupira mozak, a deca dok igraju ne misle na mobilne telefone. Tu su i igre Ne ljuti se čoveče, tablić, jamb, šah, sve igre za duboku pažnju.
I za kraj, napomenuo bih da je uz razvoj funkcionalnog znanja, cilj programa i da kroz naše metode dete misli da se igra. Ova metodologija je lako primenljiva, čak i za teške predmete. Dobili smo metod koji liči na igru, a u stvari jedini motiv za dete je igra. Mislim da škola mora postati interesantnija deci ‒ da tako možemo da pobedimo video-igrice, kompjutere i izvučemo decu iz tog virtuelnog sveta. Da to što nauče ostane trajno i da razvijaju sposobnosti koje će im trebati u budućnosti, a to je povezivanje informacija i funkcionalno znanje.
Na veb-sajtu ntcucenje.com svi tekstovi su besplatni.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар