Marko Čelebonović

Izložba „Marko Čelebonović 1902‒1986“ otvara se 9. novembra u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Reč je o velikoj retrospektivnoj izložbi radova slikara i akademika Marka Čelebonovića, kojom se završava program obeležavanja 50 godina postojanja Galerije SANU.

Od najranijih slika i crteža iz dvadesetih godina, preko amblematskih dela srpskog međuratnog modernizma iz četvrte decenije, kroz koloristički virtuozna ostvarenja iz pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, sve do takozvanih belih slika nastalih u poslednje dve decenije umetnikovog života, izložba će, kroz pažljivu selekciju radova, prikazati Čelebonovićev celoviti stvaralački put. Autorke izložbe su istoričarke umetnosti dr Lidija Merenik, dr Ana Bogdanović i Nevena Martinović.

Rođen je u Beogradu 22. novembra 1902. kao najstariji sin uglednog advokata Jakova Čelebonovića i Johane Plan iz poznate bečke porodice. Samo prezime vodi poreklo od turske reči „čelebi", koja je sinonim reči „otmeni" ili „plemeniti" i označava mladića otmenog roda, ali i glasnika u turskom starom lutkarskom pozorištu. Od svakog od ovih značenja poneo je u sebi Marko Čelebonović, koji je osnovnu školu završio u Beogradu, a srednju u Cirihu i Lozani tokom Prvog svetskog rata. Darovitost za umetničko oblikovanje postaće očigledna već na početku gimnazijskog školovanja u Cirihu, što neće promaći Markovom profesoru Štiflu, koji mu je 1916. godine u školi priredio izložbu. Iz tih dana potiče i njegovo prijateljstvo s vajarom Otom Beningerom. Selidba u Lozanu omogućila mu je češće posete izložbama, a naročito susrete s delima Sezana, Renoara i drugih značajnih francuskih umetnika.

Po očevoj želji, studije prava započeo je na Oksfordu a diplomirao je u Parizu. Strast prema umetnosti bila je jača od službe advokata pa je u Gradu svetlosti došao u vajarski studio Antoana Burdela s namerom da se posveti vajarstvu, ali je ipak počeo da slika. Vreme provedeno u Burdelovom ateljeu značajno je iz više razloga a bilo je presudno za Čelebonovićevu odluku da se zauvek posveti umetnosti.

Maja 1925. godine prvi put je izlagao svoja dela u Salonu Tiljerije a u junu iste godine je otišao u Sen Trope. Godine 1937. imao je prvu samostalnu izložbu u Beogradu, dok je godinu dana kasnije izlagao sa grupom „Dvanaestorica".
Za vreme rata pripadao je francuskom pokretu otpora a u periodu 1948‒1960. bio je profesor na Akademiji umetnosti u Beogradu. Posle prekida u radu tokom ratnih godina i prelazne faze u kojoj je nastojao da napravi otklon od socijalističkog realizma, nastaje zeleno-plavi period (1956‒1965) kad Čelebonović stvara na liniji Sen Trope ‒ Beograd ‒ Crnogorsko primorje.

Osunčani prikazi prirode, maslinjaci, delovi plaža, starih građevina, smenjuju se s temama iz predratnog razdoblja, enterijera i mrtve prirode. Služi se krajnje izražajnim likovnim jezikom i jarkim bojama. Nakon 1965. godine boje postaju ujednačenije sa sve većim naletima svetlih tonova, što će konačno dovesti do „belih slika" u kojima slojevito nanet beličast fon čini osnovu za niz slika mrtve prirode.

Često je izlagao u Parizu, Beogradu, Cirihu, Ženevi, Sarajevu, Skoplju i Nišu. Izlagao je i na kolektivnim izložbama jugoslovenske umetnosti u Francuskoj, Engleskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji i Brazilu. Čelebonovićev opus sadrži više od četiri stotine slika i radova, nastalih u toku šest decenija dugog stvaralaštva.
Preminuo je u Sen Tropeu, 23. jula 1986.

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 24. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње