Kompleksnost koncepta cirkularne ekonomije

Prelaz na cirkularnu ekonomiju odlična je prilika da se naše društvo preoblikuje u cilju veće održivosti, stvaranja lokalnih radnih mesta, očuvanja svetskih resursa (doprinosa u pogledu klimatskih promena). To je i prilika da Evropi damo prednost pred konkurencijom ‒ u svetu koji se menja.

Cirkularna ekonomija je industrijska ekonomija koja u osnovi ima ponovno korišćenje. Svet u kome živimo je svega 9% cirkularan.

Godine 2018. predstavljen je „Paket cirkularne ekonomije" Evropske unije ‒ strategija za otpad i aneks ‒ kojim se transformiše način dizajna, proizvodnje, korišćenja i recikliranja plastike i proizvoda od plastike. Do 2030. sva ambalaža od plastike treba da bude reciklabilna. Taj strateški okvir takođe podvlači potrebu za specifičnim merama, ako je moguće kroz zakonodavstvo, u cilju smanjenja jednokratno korišćene plastike, posebno, u morima i okeanima.

Pitanje prihvatanja cirkularne ekonomije nije samo pitanje poglavlja 27

„U konceptu cirkularne ekonomije operativno krug nije zatvoren", istakla je prof. dr Anđelka Mihajlov. Uzimanje u obzir da je otpad sirovina, samo je jedan deo koncepta. Zamoljena da to potkrepi primerom, ukazala je da, na primer, „upravljanje hemikalijama još nije operativno, strateški i zakonski uključeno u koncept cirkularne ekonomije EU" (premda se na tome intenzivno radi), tako da se ne može za svaku reciklažu unapred reći da je „prijateljska po životnu sredinu" ‒ već samo za onu u kojoj su, u lancu realizacije, izuzete toksične hemikalije.

Ona je istakla je da koncept cirkularne ekonomije, pored najnovijih opredeljenja EU usmerenih ka intervencijama u oblasti upravljanja otpadom, obuhvata i zaštitu prirodnih resursa. Za to su potrebni adekvatni kriterijumi u javnim nabavkama, odgovarajući propisi kada je reč o obezbeđenju i rasipanju hrane, zatim eko-dizajn, eko-znak, povezanost politika o hemikalijama, proizvodima i otpadu, postupanju sa plastikom...

Na sastanku Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 27, održanom danas u Info centru EU, kompleksnost koncepta cirkularne ekonomije potvrdili su u svojim izlaganjima ekspert Ilija Batas Bijelić, Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a i Siniša Mitrović iz Privredne komore, ukazujući na aspekte klimatskih promena, lokalne samouprave i privrede.

Aleksandra Mladenović, nacionalna koordinatorka EU regionalnog projekta ENV.net, predstavila je i dokumentovala inicijativu da se kroz vizuru prihvatanja koncepta cirkularne ekonomije inovira „Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara."

Inoviranje ove strategije suštinski bi doprinelo efikasnijem približavanju Srbije Evropskoj uniji. „Našu inicijativu uputićemo Ministarstvu za zaštitu životne sredine, i nadamo se da će je podržati", istakla je Aleksandra Mladenović.

Kada su je upitali gde je cirkularna ekonomija u pregovaračkoj poziciji koja se priprema, prof. Mihajlov, članica Pregovaračkog tima zadužena za poglavlje 27 ‒ Životna sredina i klimatske promene ‒ objasnila je „da se planira da deo u vezi sa upravljanjem otpadom bude adekvatno uključen kroz inoviranu strategiju", ali da je važno imati u vidu da se koncept cirkularne ekonomije ne može realizovati samo kroz poglavlje 27.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. децембар 2024.
7° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње