Kompleksnost koncepta cirkularne ekonomije

Cirkularna ekonomija je industrijska ekonomija koja u osnovi ima ponovno korišćenje. Svet u kome živimo je svega 9% cirkularan.

Godine 2018. predstavljen je „Paket cirkularne ekonomije" Evropske unije ‒ strategija za otpad i aneks ‒ kojim se transformiše način dizajna, proizvodnje, korišćenja i recikliranja plastike i proizvoda od plastike. Do 2030. sva ambalaža od plastike treba da bude reciklabilna. Taj strateški okvir takođe podvlači potrebu za specifičnim merama, ako je moguće kroz zakonodavstvo, u cilju smanjenja jednokratno korišćene plastike, posebno, u morima i okeanima.

Pitanje prihvatanja cirkularne ekonomije nije samo pitanje poglavlja 27

„U konceptu cirkularne ekonomije operativno krug nije zatvoren", istakla je prof. dr Anđelka Mihajlov. Uzimanje u obzir da je otpad sirovina, samo je jedan deo koncepta. Zamoljena da to potkrepi primerom, ukazala je da, na primer, „upravljanje hemikalijama još nije operativno, strateški i zakonski uključeno u koncept cirkularne ekonomije EU" (premda se na tome intenzivno radi), tako da se ne može za svaku reciklažu unapred reći da je „prijateljska po životnu sredinu" ‒ već samo za onu u kojoj su, u lancu realizacije, izuzete toksične hemikalije.

Ona je istakla je da koncept cirkularne ekonomije, pored najnovijih opredeljenja EU usmerenih ka intervencijama u oblasti upravljanja otpadom, obuhvata i zaštitu prirodnih resursa. Za to su potrebni adekvatni kriterijumi u javnim nabavkama, odgovarajući propisi kada je reč o obezbeđenju i rasipanju hrane, zatim eko-dizajn, eko-znak, povezanost politika o hemikalijama, proizvodima i otpadu, postupanju sa plastikom...

Na sastanku Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 27, održanom danas u Info centru EU, kompleksnost koncepta cirkularne ekonomije potvrdili su u svojim izlaganjima ekspert Ilija Batas Bijelić, Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a i Siniša Mitrović iz Privredne komore, ukazujući na aspekte klimatskih promena, lokalne samouprave i privrede.

Aleksandra Mladenović, nacionalna koordinatorka EU regionalnog projekta ENV.net, predstavila je i dokumentovala inicijativu da se kroz vizuru prihvatanja koncepta cirkularne ekonomije inovira „Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara."

Inoviranje ove strategije suštinski bi doprinelo efikasnijem približavanju Srbije Evropskoj uniji. „Našu inicijativu uputićemo Ministarstvu za zaštitu životne sredine, i nadamo se da će je podržati", istakla je Aleksandra Mladenović.

Kada su je upitali gde je cirkularna ekonomija u pregovaračkoj poziciji koja se priprema, prof. Mihajlov, članica Pregovaračkog tima zadužena za poglavlje 27 ‒ Životna sredina i klimatske promene ‒ objasnila je „da se planira da deo u vezi sa upravljanjem otpadom bude adekvatno uključen kroz inoviranu strategiju", ali da je važno imati u vidu da se koncept cirkularne ekonomije ne može realizovati samo kroz poglavlje 27.