Boš - od srednjeg veka do savremenog doba

Slike Hijeronimusa Boša su posmatrane kao svojevrsna ogledala u kojima je on trebalo da prepozna te svoje grehe, ne bi li se uspešnije od njih odbranio. One su tu da uplaše, da opomenu na kratkovečnost čovekovu, na silne patnje koje će se nastaviti ne bude li poštovao Boga.

Slikar je alegorijski kreirao svetove iskrivljene percepcije u kojima su vladali demoni i čudovišta, ne radi pukog iskazivanja sopstvene imaginacije. Aludirao je na apriorno (Adamovim padom) uzrokovan pra-greh, koji čovečanstvo ciklično obnavlja, kao po nekom prokletstvu ne uviđajući posledice svoje (ne)svesnosti u celokupnom bitisanju u vremenu i prostoru.

Puni značaj Bošovog pesimizma dolazi do izražaja na njegovoj predstavi Strašnog suda. Sudnji dan nas sve čeka. Pripreme za njega su bile jedna od glavnih briga srednjovekovne crkve. Strah se uvlačio u kosti malom čoveku, na osnovu njega se vladalo.

Komputerske igrice, vanzemaljci i "Ratovi zvezda"

Paklene muke su strahovite. O njima piše i Dante Aligijeri u Božanstvenoj komediji. Ljudi gore, preko njih gmižu pacovi i žabe, greh i ludost su sveopšte stanje čovečanstva, a pakleni oganj njegov kraj. Taj Strašni sud. Boš je obogatio slikarstvo mnogim novim temama ali ne treba prenebregnuti da je veći deo njegovog opusa posvećen tradicionalnim prikazima hrišćanstva (Rođenje, Krunisanje trnovim vencem, Put na Golgotu...).

Za jedno doba koje je verovalo u đavole i demone spokojno lice svetog Antonija nudilo je pouzdanje i ohrabrenje. Sveci su se opirali demonima dok su Erazmo i ostali humanisti već učili da spasenje može biti dosegnuto i na ovom svetu. Godinu dana nakon Bošove smrti, 31. oktobra 1517.godine Martin Luter je ukucao svojih 95 teza na dverima Vitenberške crkve, čime je pokrenuo svet u nekom različitom pravcu No nije začudno što se, poput feniksa, Hijeronim Boš vaspostavio kao inspiracija stvaraocima Novog doba.

Osim pomenutih umetnika-nadrealista iz prve polovine dvadesetog stoleća, i mnogi film-mejkeri su bivali fascinirani ovako ubedljivim slikarom. Tako Teri Gilijam sebe naziva "ogromnim ljubiteljem ovog umetnika", inspirisao je Giljerma del Tora, dok ga je Stiven Spilberg označio kao odgovornog za likove vanzemaljaca iz franšize "Ratovi zvezda".

Kreatora kompjuterskih igara koje su se temeljile na vizuelnom identitetu "skinutog" s Bošovih platana, ni broja se ne zna.

Hijeronim Boš je i danas podjednako uticajan, možda i više nego pre pet vekova, zbog toga što apokaliptičan ton u njegovim delima užasnuto odjekuje u našem svetu konstantnih konflikata, (auto)destrukcije i terorizma svake vrste. Pokušava da nam poruči kolika je naša sopstvena uloga u onom ciklično obnavljanom pra-grehu koje, kao prokleti, sami uzrokujemo, dezorijentisani i sluđeni.

Još uvek bezuspešno. Na žalost.