„Kineski san“ – demistifikacija bliske prošlosti

Roman prati priču glavnog junaka, tinejdžera Deng Sjaopinga koji se rađa usled zakona o zabrani rađanja više od jednog deteta. Njega kasnije sudbina odvodi u Beograd.

Do kakvih ste zaključaka došli istraživajući političko - sociološku sredinu u Kini, zarad ovog romana?

- Koliko god da saznamo o Kini, uvek će tu ostati nešto mistično i nedokučivo nama ''zapadnjacima''. I politički i sociološki. Trijade su stara kriminalna organizacija koja je toliko implementirana u društvo i njihovo delovanje je jako teško pratiti. Samim tim, to je idealna postavka za pisanje romana. Najviše me je zainteresovala povezanost Trijade sa legalnim tokovima, jer te veze svakako zahtevaju visok nivo organizacije. U Kineskom duhu je da se mističnim objašnjenjima predstavljaju razni entiteti i time sam se posebno poslužio pišući roman, uzevši disciplinu kultivacije duha i tela Falun Gong. Ova disciplina je za zadatak imala da individualizuje prosečnog Kineza, što se predsedniku Đijang Ceminu naravno nije dopalo, pa su praktikanti tog učenja ubijani i proterivani iz zemlje. Kako bih objasnio konspirativni deo svakog društva, za potrebe romana sam izmislio frakciju Falun Gonga - Falun Šinšing Čangu, koja zadržava učenje, ali ga unapređuje tako da igra u korist vladajućeg poretka. Univerzalan trik koji možete primetiti u svim sistemima na svetu.

Šta je „kineski san"?

- Kineski san je termin koji nije postojao kada sam počeo da pišem roman, ali u međuvremenu se pojavio u ekonomskim doktrinama i označava ubrzan razvoj Kine. Takođe, poznato nam je da veliki broj Kineza živi na ivici siromaštva, pa bi kineski san mogao da se protumači i daleko skromnije. Ideja mog naslova i jeste da sva značenja stavim u dve reči, pa ne može da se pogreši ako ga shvatimo bukvalno ili ironično. Ljudi koji još nisu pročitali ovaj roman, ali su načuli o njegovoj ideji, verovatno očekuju priču o „našim Kinezima".

Koliko su daleko od istine i koja se priča zapravo krije iza njihovog omasovljenog dolaska u Srbiju, u jednom periodu?

Roman Kineski san je upravo zato i dobro prihvaćen. Vratio sam se pitanjima na koja nikada nismo dobili odgovore, na primer, najčešće postavljano pitanje o tajnom kineskom groblju u Beogradu. Roman je nastao iz dugogodišnjeg istraživanja i svakako da dajem genezu fenomena kineskih trgovaca u Srbiji. Neke priče koje postoje kao opšte istine o Kinezima nisu tačne, a neke priče je i nemoguće proveriti, pa je samo moguće postavljati određene hipoteze. Te hipoteze i jesu ono što pisanje ovakvog romana čini uzbudljivim. To je mesto gde se mašta i logika spajaju u jednom. Na primer, devedesetih godina je prva žena Srbije najavila izgradnju kineske četvrti u Beogradu, gde bi naselila pola miliona Kineza i dala im državljanstva. Pola miliona odraslih Kineza sa državljanstvima svakako imaju i pravo glasa. U zemlji u kojoj glasačko telo broji oko pet miliona, od čega su uglavnom pola apstinenti, pola miliona novih svežih glasova čini značajan procenat.

Koga bi Deng Sjaoping trebalo da predstavlja i kao lik, i kao alegorija?

- I kao lik i kao alegorija, junak Deng Sjaoping je mali čovek, žrtva sistema. Kroz njegovu patnju pokazujem koliko je teško izaći iz sistema u kom si rođen, ne samo zbog presije, već i zbog nedostatka šire lične slike. Tokom romana lik doživljava krupne promene. Njegov život je prilično težak i pokazuje koliku žrtvu moramo da podnesemo da bi smo dobili jedan mali komad slobode, nakon kog se zapitamo - da li je bilo vredno? Verujem da su mnogi od nas makar jednom sebi postavili takvo pitanje.