Hokingova konačna teorija o svemiru

Stiven Hoking, jedan od najcenjenijih i najpoznatijih naučnika današnjice, preminuo je 14. marta u 76. godini nakon duge borbe s neurodegenerativnom bolešću, koja ga je s vremenom potpuno paralizovala pa je komunicirao veštačkim glasom i pokretima obrva.

Naučnik je nastojao da objasni neka od najkompleksnijih pitanja života a pre smrti je sa profesorom Tomasom Hertogom sa belgijskog univerziteta Luven radio na teoriji o dešavanjima u univerzumu nakon Velikog praska.
Ideja je prvi put predstavljena prošle godine u Kembridžu, na proslavi Hokingovog 75. rođendana, a sada je objavljena u časopisu Journal of High Energy Physics.

Nakon Velikog praska, svemir je doživeo nekoliko ekstremno ubrzanih širenja pod nazivom kosmička inflacija. U hipotezi o večnoj inflaciji, naučnici su sugerisali da će veći deo univerzuma nastaviti da doživljava ove inflacije, a neke oblasti, poput vidljivog univerzuma, zapravo su izuzeci od pravila. Međutim, Hoking i Hertog se nisu slagali sa tim pristupom, tvrdeći da je scenario večne inflacije pogrešan.

„Problem s uobičajenom teorijom kosmičke inflacije pretpostavlja postojeći pozadinski svemir koji se razvija prema Ajnštajnovoj teoriji opšte relativnosti i tretira kvantne efekte kao male promene oko nje. Međutim, dinamika kosmičke inflacije uklanja odvajanje između klasične i kvantne fizike. Time se Ajnštanova teorija lomi u kosmičkoj inflaciji", objasnio je profesor Hertog.

„Uobičajene teorije kosmičke inflacije kažu da je, u celini, naš univerzum poput beskonačnog fraktala s mozaikom ʼdžepnih svemiraʼ odvojenih okeanom", izjavio je Hoking u intervjuu malo pre smrti.

Naime, Hoking i Hertog tvrde da naš kosmos i drugi „džepni svemiri" nisu beskonačne fraktalne strukture kao što se do sada verovalo. Umesto toga, njih dvojica smatraju da je svemir „gladak i globalno konačan", dakle, nije fraktalna struktura.

„Lokalni zakoni fizike i hemije se mogu razlikovati od jednog džepnog univerzuma do drugog, koji bi zajedno formirali multiverzum. Ali ja nikada nisam bio ʼfanʼ multiverzuma. Ako je skala različitih univerzuma u multiverzumu velika ili beskonačna, teorija se ne može testirati", govorio je slavni Hoking.

Kako objašnjava Hertog, njihova teorija se zasniva na tehnikama pozajmljenim iz teorije struna, koja tvrdi da se tri-de realnost ‒ uključujući vreme i prostor ‒ može projektovati na dva-de površini.

„Naša teorija se zasniva na tehnikama koje smo pozajmili iz teorije struna, i čini se da to nagoveštava izvodljiviju, globalnu strukturu univerzuma u kojoj se regioni mogu razlikovati jedni od drugih, ali ne toliko koliko u staroj teoriji", kaže Hertog.

Hoking i Hertog tvrde da će novi model omogućiti da se koncepti o prirodi svemira testiraju na način na koji ranije teorije nisu testirane. Ključ je u gravitacionim talasima koji idu daleko iznad onih koji su nastali spajanjem crne rupe.

Hertog se nada da ćemo pomoću teleskopa moći da vidimo neke od posledica teorije u svemiru. Gravitacioni talasi smatraju se posebno zanimljivim kandidatom i mogli bi pružiti ključne informacije koje će u narednim decenijama potvrditi ili opovrgnuti teoriju kosmičke inflacije.