Kako čulo mirisa utiče na nas?
Čulo mirisa je evolucijski jedno od najstarijih i najvažnijih čula. Kod većine životinja je neophodno u potrazi za hranom, u komunikaciji, u otkrivanju plena i neprijatelja. Međutim, u životu primata, čulo mirisa nema odlučujuću ulogu ‒ veći značaj imaju čulo vida, sluha, pa čak i čulo dodira. A od svih primata, najslabije čulo mirisa imaju ljudi. Naučnici su otkrili da su za to odgovorni naši geni, koji su još pre oko šest miliona godina počeli da se pretvaraju u pseudogene.
Percepcija mirisa nije tako jednostavna. Svaki čovek u oblasti nosa ima 400 mirisnih receptora, što nam omogućava da osetimo oko deset hiljada mirisa. Mirisi su obično povezani sa odgovarajućim receptorima, a zatim se podaci prenose u mozak na dalju obradu.
Do danas, čulo mirisa smatra se najmanje istraženim čulom. Istraživanja obično idu u dva smera ‒ kako naša psiha i ponašanje utiču na čulo mirisa i kako čulo mirisa utiče na naše ponašanje.
Naš prirodni miris, miris našeg tela, predstavlja naš jedinstveni hemijski potpis. Da li će taj miris za drugu osobu biti prijatan ili ne, zavisi od određene amino-kiseline i gena koji poseduje svaki ljudski organizam ‒ ističu istraživači sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini. Zato isti miris može nekome da se dopadne, a drugima ne.
Studije koje su objavljene u časopisu „Nejčer" govore o tome da pored DNK mnogi subjektivni faktori utiču na osećaj mirisa. Tako, prema istraživanju psihologa sa Univerziteta u Viskonsinu, negativne emocije u velikoj meri iskrivljuju percepciju mirisa, a prema istraživačima sa Univerziteta Florida ‒ preterana upotreba masnih namirnica u ishrani može da dovede do delimičnog, pa čak i trajnog gubitka čula mirisa.
Kada su polovi u pitanju, ustanovljeno je da je senzitivnost na mirise manje-više ista. Međutim, američki naučnici su utvrdili da su žene osetljivije od muškaraca na neprijatan miris ljudskog znoja. Pretpostavlja se da su žene evoluciono prilagođene na oštriju percepciju mirisa znoja jer su dobijene informacije bile bitne pri izboru partnera za stvaranje potomstva.
A kako mirisi utiču na nas?
Od svih čula, mirisi najviše utiču na naše ponašanje i emocije. Naučnici objašnjavaju to činjenicom da je mirisni aparat isprepleten s limbičkim sistemom, delom mozga povezanim sa emocijama. Sreća, agresija ili strah mogu da utiču na lučenje različitih vrsta mirisa, a to zatim menja naše raspoloženje i ponašanje. Takođe, čulo mirisa povezano je sa pamćenjem direktnije nego bilo koje drugo čulo. Pojedini mirisi nam bude sećanje na lepe, ali i ružne događaje iz prošlosti. Takođe, hrana iz grupe orašastih plodova, kafa ili čokolada ispušta miris koji aktivira centre za užitak i izaziva osećaj prijatnosti. Tako mirisi mogu uticati na naše raspoloženje. Istraživači kanadskog Univerziteta Konkordija, došli su do zaključka da vlasnici prodavnica mogu pomoću mirisa kontrolisati ponašanje kupaca i učiniti da provedu više vremena u prodavnici kupujući. Prostori koji nisu atraktivno organizovani obično ne privlače kupce, ali ukoliko se oni „obogate" mirisima kafe, mora, trave, mirisa koji asociraju na prijatnu hranu ili ambijente ‒ ponašanje kupaca se u potpunosti menja i oni više vremena provode u ovakvim radnjama.
Receptori za miris nalaze se u olfaktornom epitelu, u vrhu nosa. Pomoću čestica gasa dolazi do nadražaja olfaktornih receptora, a mirisnim nervom taj nadražaj se prenosi do mirisne glavice (bulbus olfaktoriusa) i do mirisne zone korteksa. Najviše nervnih impulsa odlazi u amigdalu, koja je odgovorna za emocionalno iskustvo i učenje.
Poremećaji čula mirisa
Poremećaji čula mirisa obično se javljaju usled nekih povreda i bolesti, kada dolazi do delimičnog ili potpunog oštećenja mirisnih nerava. Za te pojave u medicini se koristi nekoliko pojmova. Anosmija predstavlja potpuni gubitak čula mirisa. Ona nastaje kada su olfaktorni nervi oštećeni ili mrtvi. Veoma mali broj ljudi se rađa sa anosmijom, i taj poremećaj se nasleđuje. Hiposmija označava smanjenu sposobnost čula mirisa, dok hiperosmija označava pojačan osećaj za mirise.
Priredila: Blaženka Bijelić
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар