Nedostatak kobalta usporava električne automobile
Vreme električnih automobila se bliži velikom brzinom. Ekonomski analitičari kažu da će 2040. godine trećina automobila biti na baterije. Većina takvih automobila se oslanja na litijumske baterije, što budi bojazan da zalihe litijuma neće biti dovoljne. Naučnici, međutim, kažu da kobalt izaziva još veću brigu.
„Katode, negativne elektrode najboljih litijumskih baterija sadrže kobalt, a njegova proizvodnja je ograničena", kaže autorka studije Elza Oliveti, inženjer na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Ona je sa kolegama istraživala koliko snabdevanje kobaltom može da bude problem ukoliko se proizvodnja električnih vozila vine u nebo ‒ što se inače očekuje ‒ i rezultati su bili otrežnjujući.
Katode litijumskih baterija sačinjene su od slojeva oksida litijuma koji sadrži izvesnu količinu kobalta i drugih metala. Jedinstvene atomske karakteristike kobalta omogućavaju katodama da zadrže veliku količinu energije na malom prostoru i pomažu održavanje strukture litijumskih katoda.
Za potrebe studije proračunali su kako će se kretati trendovi snabdevanja litijumom i kobaltom do 2024. godine. Stvorili su dva scenarija zasnovana na procenama brzine rasta upotrebe baterija za električna vozila i portabl elektroniku.
Otkrili su da litijum neće dugo biti ograničavajući faktor. Ali čak i sa veoma opreznom procenom od deset miliona električnih vozila do 2025, zahtevi za kobaltom te godine mogu da dostignu 330.000 metričkih tona, dok će dostupne zalihe biti 290.000 metričkih tona.
Kobalt se dobija kao nusproizvod u proizvodnji bakra i nikla, tako da njegova proizvodnja zavisi od potražnje za ovim metalima. Dalje, više od polovine svetskih zaliha kobalta pronađene su u politički nestabilnoj Demokratskoj Republici Kongo.
Recikliranje litijumskih baterija je komplikovano i retko se primenjuje. Čak i ako bude masovnije i ako proces bude jeftiniji, „recikliranje neće napraviti značajniju promenu dok ne prođe najmanje deset godina od masovnog korišćenja električnih automobila", kaže Linda Geins, sistemski analitičar transportnih sistema Nacionalne laboratorije Argon, koja nije bila uključena u rad na ovoj analizi.
Ipak, nova hemijska otkrića bude nadu. Nedavno razvijena jedinjenja koja sadrže nikl smanjiće potrebu za kobaltom. Razvijaju se i katode koje ne sadrže kobalt, istraživači se nadaju da će ubrzo biti u upotrebi.
Priredio: Bojan Glavonić
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар