Magnezijum – važan makromineral

Ljudsko telo sadrži oko 25 grama magnezijuma, od čega se 50‒60 odsto čuva u skeletnom sistemu. Ostatak je prisutan u mišićima, mekim tkivima i telesnim tečnostima.

Zašto je važno unositi dovoljno tog minerala? Magnezijum je važan za formiranje kostiju. Pomaže u asimilaciji kalcijuma u kostima i ima ulogu u aktiviranju vitamina De u bubrezima.

Optimalni unos magnezijuma povezan je sa većom gustinom kostiju i manjim rizikom od osteoporoze kod žena nakon menopauze.

Magnezijum utiče na apsorpciju kalcijuma. Bez magnezijuma, visok unos kalcijuma može povećati rizik od arterijske kalcifikacije i kardiovaskularnih bolesti, kao i kamena u bubregu.

Magnezijum ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata i glukoze; nekoliko studija je povezalo veći unos magnezijuma sa manjim rizikom od dijabetesa.

Ipak, Američka asocijacija za dijabetes smatra da su potrebni dodatni dokazi da bi magnezijum počeo rutinski da se koristiti za kontrolu glikemije kod pacijenata sa dijabetesom.

Uzimanjem adekvatnih doza magnezijuma mogu se ublažiti predmenstrualni simptomi kao što su nadimanje, nesanica, otok nogu, povećanje telesne težine i nelagodnost u grudima.

Magnezijum je neophodan da bi se održalo zdravlje mišića, uključujući srce, i za prenos električnih signala u telu. Takođe, dovoljan unos magnezijuma povezan je sa manjim rizikom od hipertenzije, od posledica nagomilavanja masti na zidovima arterija.

„Framingamova studija o srcu" pokazala je da ljudi koji unose više magnezijuma imaju 58 posto manju šansu za kalcifikaciju koronarne arterije i 34 posto manju šansu za kalcifikaciju abdominalne arterije.

Magnezijum je od vitalnog značaja za pravilno funkcionisanje stotina enzima u ljudskom telu.

Pacijenti koji primaju magnezijum posle srčanog udara imaju manji rizik od smrtnosti a nekada se koristi i kao tretman za kongestivnu srčanu slabost da bi se smanjio rizik od aritmije ili abnormalnog srčanog ritma.

Kako navodi Američki institut za zdravlje, primećeno je da veći nivo magnezijuma u krvi može umanjiti rizik od moždanog udara.

Iz Instituta ukazuju da je potrebna obimna i dobro isplanirana studija kako bismo razumeli kako magnezijum iz ishrane ili dodataka može pomoći u zaštiti srca.

U nekim manjim istraživanjima došlo se do zaključka da terapija magnezijumom može pomoći u sprečavanju ili ublažavanju glavobolje i migrene.

Smanjenje nivoa magnezijuma povezuje se sa većim rizikom od anksioznosti. Istraživanja su pokazala da ishrana sa niskim sadržajem magnezijuma može preinačiti tipove bakterija prisutnih u crevima, što može uticati na anksioznost.

Izvori magnezijuma

Seme suncokreta, šampinjoni, brokoli, mleko, spanać, banane, bademi i škampi predstavljaju hranu bogatu magnezijumom. Najbolji izvori magnezijuma su orasi, tamno zeleno povrće, cela zrna i mahunarke. Kada je reč o pecivu, najbolje je odabrati proizvode napravljene od celog zrna.

Ukoliko se suplementi magnezijuma uzimaju sa određenim lekovima, može doći do nepredviđenih reakcija, tako da je najbolje konsultovati se pre toga sa lekarima, savetuju stručnjaci.

Priredila: Maja Stojanović