Dobra vest za lenjivce

Lenjost je oduvek predstavljala sinonim za nedostatak motivacije i bezvoljnost. Svodi se na to da propuštamo da nešto uradimo iako znamo da možemo. Odugovlačenje izvršenja i skretanje pažnje na nešto sasvim drugo stvaraju osećaj neuspeha. Često je reč o subjektivnom osećanju. Ukoliko nas i drugi smatraju lenjim, to samo služi kao potvrda i produbljuje negativno mišljenje koje imamo o sebi.

U hrišćanskoj tradiciji, lenjost je jedan od sedam smrtnih grehova. Zbog toga, duboko je usađena u naš mentalni sklop kao negativna i osuđeni smo unapred. 

Lenjost će uvek postojati, pa, moramo li baš toliko da je osuđujemo? Predstava o lenjosti je subjektivna i individualna. Mogli bismo da optužimo i žigošemo i modernu tehnologiju jer nas je, kada su u pitanju brze informacije, učinila lenjivcima. Upotrebljavamo emotikone umesto da napišemo kako se osećamo, delimo informacije jednim klikom, šaljemo tekstualne poruke umesto da se lično sastanemo sa prijateljima. Da li lenjost možemo da sagledamo i kao nešto pozitivno? Evo šta lenjost može da učini za nas.

Lenjost nam daje šansu da budemo više svoji

Nije dobro biti non-stop zauzet i odvojen od sopstvene suštine, to ometa lični razvoj. Dangubljenje, dokoličenje daje nam priliku da se oslobodimo grča u razmišljanju o sledećoj stvari sa spiska koji smo sebi zadali. Postoji velika moć u tome da ne radimo ništa i ako se otarasimo opterećenja da bi u tom trenutku nešto trebalo da radimo, to može biti korisno za naše blagostanje.

Čini nas efikasnijim

Ako ste lenji, to znači da želite manje da radite. Ali to takođe podrazumeva želju da efikasnije obavite svoje zadatke. Mnogi veliki pronalazači priznaju da se njihovi pronalasci rađaju iz lične potrebe da potroše što manje vremena, kao Bendžamin Frenklin, pronalazač gromobrana, bifokalnih naočara... Poznata je krilatica Bila Gejtsa, osnivača „Majkrosoftaˮ: „Težak zadatak ću uvek poveriti lenjoj osobi. Ona će naći najlakši i najbrži način da posao obavi".

Opušta

Ako prihvatimo sopstvenu lenjost, to znači i da smo opušteni u tome ko jesmo ili kako nas drugi doživljavaju. Ukoliko dozvolimo da na nas utiču opaske i sudovi koje drugi imaju o nama, a samim tim i dopustimo da drugi kreiraju kako ćemo da se osećamo, to znači da su sve negativne konotacije pobedile. Ako prihvatite da ste lenji i u stanju ste da se smejete tome, znači da ste na putu samoostvarenja i prihvatanja samoga sebe. Uostalom, upravo je iz dokolice nastala antička filozofija.

Kreativna lenjost

Kada je naš um u stanju opuštanja, prirodno se otvara za inspirativne ideje i akciju. Dr Sendi Men, viši predavač psihologije na Univerzitetu u Lankasteru, veruje da su lenjost i dosada važan zglob u društvenom točku. „Kada nam je dosadno, tražimo neuronsku stimulaciju. Jedan od načina da se ovo postigne je da se okrenemo sebi, da dozvolimo umu da luta, da sanjarimo. Kad smo oslobođeni od okova svežih ograničenja, možemo videti stvari drugačije i sagledati nove načine za rešavanje problema i funkcionisanje poslaˮ, poručuje dr Men.

Fokusira nas na manje zadatke

Kada smo zatrpani većim, ʼvažnijimʼ zadacima, manji poslovi se odlažu ili ih uopšte ne vidimo. Upravo lenjost omogućava da se „isključimoˮ iz velikih zadataka i fokusiramo na manje delove. Iako na prvi pogled izgleda kao da su prioriteti zamenjeni, to je produktivan način da obavljanjem malih poslova pročistimo put velikim stvarima onda kada dođe do zastoja.

„Pet do dvanaestˮ stvara veći fokus

Ako ste lenji, obično nervirate sami sebe zbog odugovlačenja posla. Ali obavljanje poslova u „pet do dvanaest" znači veću efikasnost i svest o vremenu. Niste potrošili više vremena nego što vam je zaista potrebno za obavljanje posla, ali ste uložili više energije. 

Dokle god znate kada je pravo vreme da se izborite sa sopstvenim lenčarenjem, a koristite fokusiranje, koncentraciju i manjak vremena kako biste radili efikasno, ili pak koristite vreme za razmišljanje i kreativnost, lenjost vam može pružiti prednost. Pa, onda je prihvatite i iskoristite za postizanje uspeha.

Priredila: Mirjana Bjelogrlić