Mihail Čubinski o ruskoj masoneriji

„Njegovi radovi, i u današnje vreme, jesu tera inkognita. Priznat kao rodonačelnik kriminologije u Evropi za vreme života, bio je nepravedno zaboravljen u Rusiji. Istina, u poslednjih nekoliko godina, situacija je počela da se menja. Godine 2004. izdat je reprint njegove fundamentalne knjige posvećene istorijskom pregledu razvitka krimino-političnih teorija od antičkih vremena...ˮ (http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-137X1102182M)

Za ime Mihaila Čubinskog autor ovog teksta prvi put je saznao istražujući dokumenta Fonda 100 Arhiva Jugoslavije. U arhitektonskoj tabli sa rada lože „Pobratim", 2. februara 1926. u Orijentu Beograd, koji je otvorio starešina Damjan Branković, zabeleženo je izlaganje o ruskoj masoneriji. U arhitektonskoj tabli piše:

„Brat dr Mihail Čubinski (profesor univerziteta u Subotici) održao je predavanje o Ruskom Slobodnom Zidarstvu.
Istorija ruskog slobodnog zidarstva dosta je nepoznata. Počinje u 18. veku, zatim se jako razvija početkom 19. veka i već u prvoj polovini pada i umire. Dvadeseti vek je renesansa ruske masonerije. Tvrđenje brata Sr. da je najsjajnija perioda masonerije bila u rukama raskalašnih plemića, a ne naroda, nije tačna, jer u to doba sem ruskog plemstva, druge inteligencije u Rusiji nije ni bilo. Carica Ekaterina Druga bila je naspram ruske masonerije vrlo tolerantna, ali ta tolerancija bila je iz straha od Francuske revolucije, a u samoj stvari ona je bila vrlo konspirativna. Čuveni ruski pisac Novikov bio je jedan od najznačajnijih ruskih masona (za vreme vlade Pavla Prvog). Za Imperatora Aleksandra Prvog zna se pouzdano da je bio mason, ali i za vreme njegove vladavine bile su dve ere. Prva sjajna ‒ tada je osnovan i Državni Savet. Masonstvo i druge kulturne tekovine širile su se na sve strane. Velika Loža Rusije osnovana je 1812. godine (iste godine kada je Napoleon Prvi ušao u Moskvu)."

Čitaoci Tolstojevog „Rata i miraˮ pamte Pjera Bezuhova, jednog od glavnih junaka, koji je postao mason. Delovi romana u kojima se Pjer prikazuje kao slobodni zidar nekima su poslužili kao dokaz da je i sam autor, Lav Tolstoj pripadao toj organizaciji. Ta pitanja su i dalje, bar delimično, otvorena. U relevantnoj literaturi može se pročitati da su i Napoleon i Aleksandar Prvi bili pripadnici saveza slobodnih zidara, bili su braća, a ratovali su, predvodili dve moćne vojske. Te činjenice mogu da zbune, ali i da podstaknu interesovanje. U arhitektonskoj tabli koja je zabeležila izlaganje Mihaila Čubinskog dalje je zapisano:

„Druga era vladavine Imperatora Aleksandra Prvog bila je potpuno tamna i reakciona. Tada su bili svemogući veliki mračnjaci graf Arakčejev i Magnicki. Sve masonske lože zabranjene su 1822. godine."

Eto još jednog istorijskog paradoksa. Zbog čega se to dogodilo? Zašto je car zabranio organizaciju kojoj je pripadao?

U sledećem tekstu pročitaćete šta je M. Čubinski govorio o dekabristima, situaciji na početku 20. veka i revoluciji.