Platon o lepoj umetnosti

Deca bi, poput one u Platonovom idealnom gradu, boravila u zdravoj sredini, „u kojoj bi mogla da se nadahnjuju svim onim što od lepih dela dopire do njihovih očiju ili ušiju, kao vazduhom koji iz pogodnog boravišta donosi dobro zdravlje. Tako bi oni, već od najranijeg detinjstva, mogli biti neprimetno usmeravani ka sličnosti prijateljstvu i skladu sa onom rečju koja se zalaže za lepo... Takav će se čovek... pohvalno postavljati prema lepim delima... S druge strane, on će opravdano prezirati stvari koje su ružne, mrzeće ih još kao dete i pre no što bude sposoban da to samom sebi razjasni, a kad i to postigne, radovaće se svojoj sličnosti s lepim delima." (Platon, „Država")

Elem, Platon je znao od kakvog značaja dekorativna umetnost može da bude narodu, osećajući da je tajna ne samo filozofije već i sveg veličanstvenog postojanja spolja skrivena za svakoga ko je u mladosti boravio u ružnom i prostačkom okruženju. Lepota oblika i boje, kako kaže, koja se nalazi čak i u najobičnijim kućnim elementima, može pronaći svoj put do najskrivenijih predela duše, i navesti dete da prirodno traga za onom božanskom harmonijom duhovnog života za koju mu je umetnost predstavljala materijalni simbol i garanciju. Ova ljubav prema lepim stvarima za nas će biti istinski uvod u sveopšte znanje i svu mudrost.

Ipak, postoji vreme kada mudrost postaje teret, a znanje postaje jadno sa žalošću. Kao što svako telo ima svoju senku, tako i svaka duša ima svoj skepticizam. U takvim stravičnim trenucima razdora i očaja, kuda bismo se u ovome razjedinjenom i problematičnom dobu mogli zaputiti? Ako ne u sigurnost kuće lepote (čija ušuškanost vazda pruža mnogo radosti, a malo zaborava) ‒ onda svakako u citta divina, kako ju je zvala stara italijanska jeres ‒ božanstveni grad gde je čovek, makar samo na trenutak, udaljen od svih podela i užasa sveta i njegovih odluka i izbora.

Ovo čini tu consolation des arts (uteha koju pruža umetnost), koja je ključ Gotjeove poezije, a Geteov nagoveštaj tajne modernog života. On je savetovao sunarodnicima: „Samo imajte odvažnosti da se predate utiscima. Dozvolite sebi osećaj oduševljenja, ganuća, uzdignuća, čak i upućenosti i nadahnutosti za nešto veliko".

I zaista, to je tajna umetničkog života. Iako se umetnost definiše kao beg od tiranije čula, ona je pre beg od tiranije duše. Ali će se razotkriti u punom sjaju samo onima koji joj se klanjaju i dive pre nego svemu ostalom.