Društvene mreže

Otvoreni i prikriveni nalozi ISIS-a, neonacističkih grupa, perverzni i ʼpedofilniʼ sadržaji, trgovina ljudima ‒ u poslednjim godinama rapidno rastu. Prema nekim istraživanjima, u poslednje dve godine taj porast iznosi neverovatnih 600%!

Kompanije, vlasnici tih mreža, naravno, ne mogu da arbitriraju šta je laž ili neonacistička propaganda, ali mogu da postavljenim uslovima korišćenja znatno ograniče i sklone takve profile. „Fejsbuk" je nedavno iskoristio tu opciju omogućivši korisnicima prijavu lažnih naloga ili „opasnih" sadržaja.

I same države i vlade širom sveta učestvuju u zloupotrebi društvenih mreža. Izveštaj „Tvitera" za 2015/2016. godinu govori da su vlade Turske i Rusije odgovorne za uklanjanje 80% naloga ‒ isključivo iz političkih razloga, a ne u cilju uklanjanja neprihvatljivih sadržaja (poput onih u kojima se javljaju rasna i verska mržnja ili lažne informacije). Dok je Turska, na primer, uklonila sve prokurdske materijale, Nemačka je, s druge strane, uklonila gotovo sve ksenofobične i neonacističke sadržaje.

Agresivna, gotovo ,,oružana" snaga društvenih mreža utoliko je bitnija ukoliko su same mreže ne samo globalno prisutne i sposobne da brže reaguju od klasičnih medija već, pre svega, demokratske, dakle, potencijalno neodgovorne i van kontrole, što je u samoj paradigmi ,,demokratskog".

Njihova neprocenjiva vrednost (i prednost) ‒ da svakom omogućavaju da slobodno izrazi kritičko mišljenje, trenutno dostupno javnosti, čime se formira javni prostor koji može značajno (pozitivno) uticati na društvene procese ‒ ima za pretpostavku pojedinačnu, grupnu i najzad, kolektivnu odgovornost. Realna slika je naravno mnogo dramatičnija. Količina „kritičkog" i odgovornog u sadržajima na društvenim mrežama neuporedivo je manja nego propaganda s predumišljajem, bilo državna, korporativna, bilo jednostavno lična, uključujući i onu u prostoru psihopatologije.