Skrivene priče sa Ade
Nekada ostrvo, danas poluostrvo – Ada Ciganlija je bila poznata i kao „Vodeni cvet“, kako ju je nazvao Branislav Nušić. Knez Miloš Obrenović je 1821. godine ostrvo proglasio za državno i narodno dobro. Ada je očuvala svoja prirodna bogatstva, koja čine dinamičan ekosistem. Gusta listopadna šuma prirodno je stanište ptica, pojedinih glodara, insekata, vodozemaca i gmizavaca. Urbanu oazu u srcu metropole u jeku sezone vikendom poseti i 150 000 ljudi.
Dužina Savskog jezera je 3,7 km, širina od 200 do 400 metara a dubina od četiri do šest metara.
„Ada Ciganlija je zapravo toponim keltskih reči ʼsingaʼ i ʼliaʼ, što u prevodu znači ostrvo i podvodni svet. Reči se odnose na vodostaj reke ‒ kada je bio singa onda je vodostaj bio nizak, a kada je bila lia tada je vodostaj bio visok. Vremenom taj naziv iz Singalia prelazi u Ciganlija", objašnjava za RTS Maja Pavlović, zadužena za odnose s medijima u ime JP „Ada Ciganlijaˮ.
Ona dodaje da je 1809. godine Ada bila u vlasništvu Mladena Milovanovića, vojvode Prvog srpskog ustanka. Karađorđe mu je, kao bliskom saradniku, dao ostrvo na upravljanje, ali je nakon sloma Ustanka ono pripalo turskim vlastima.
Godine 1911, u „Grand bioskopu" beogradskog hotela „Pariz", producent Svetozar Botorić je imao premijeru prvog srpskog igranog filma „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa", reditelja Ilije Stanojevića. Delovi filma snimljeni su upravo na Adi Ciganliji.
Mali Alkatraz i plava zastava
„Zatvor na Adi je sagrađen u vreme Aleksandra Karađorđevića i bio je neka vrsta malog Alkatraza, ograđen močvarama i vodom i iz njega je bilo jako teško pobeći. Nemamo materijalnih dokaza da je taj zatvor postojao, ali se o njemu priča", kaže Maja Pavlović.
Savsko jezero je rezervoar pijaće vode Gradskog vodovoda; pripada zoni najstrože vodozaštite jer je od strateškog značaja za Beograd.
Gradski zavod za javno zdravlje dva puta nedeljno uzorkuje vodu iz Savskog jezera na četiri lokacije. Kvalitet vode je i jedan od parametara koje Ada treba da ispuni kako bi održala status kupališta sa plavom zastavom. „Svake godine je nosilac tog prestižnog priznanja, počev od 2012. godine", ističe Pavlovićeva.
„Kada biste van kupališne sezone uzeli uzorak vode sa površine ‒ ona bi bila prvog kvaliteta", kaže Aleksandar Hegediš iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja.
Leti voda ne može da zadrži isti kvalitet. Temperatura raste, unose se i razne materije pa se kvalitet vode pogoršava, odnosno, stigne do druge klase. „Nekada neki parametri stignu do granice sa trećom klasom, ali nikada ne pređe u treću klasu", naglašava Hegediš.
U letnjim mesecima temperatura vode varira od 20 do 23,24 stepena. Za početak kupališne sezone mora da dostigne 22 stepena.
Uređenjem najveće velegradske plaže, Savsko jezero je postalo višenamensko. Koristi se za sport i rekreaciju. Na njemu je održano na stotine državnih i međunarodnih takmičenja u sportovima na vodi. Zato je sinonim za Adu ‒ „beogradsko moreˮ.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар