Biodiverzitet – bogatstvo različitosti

Biodiverzitet čine svi živi biljni i životinjski organizmi, mikroorganizmi, tipovi staništa, ekosistema, različiti vegetacijski tipovi.

Kako je za „Zeleni časovnikˮ istakla mr Verica Stojanović, biolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije, mi i ne znamo koje sve vrste postoje na planeti Zemlji: „Nažalost, zbog mnogih ugrožavajućih faktora dešava se da vrste koje još uvek nisu opisane i koje čovek nije pronašao - nestanu".

Biodiverzitet obuhvata više organizacionih nivoa: genetički, specijski i ekosistemski.

Delovi planete koji su siromašni biodiverzitetom nazivaju se biodiverzitetske pustinje, dok se područja sa velikim brojem živih organizama nazivaju centri biodiverziteta.

„Srbija se nalazi na Balkanskom poluostrvu ‒ jednom od šest centara biodiverziteta Evrope, što znači da smo zemlja bogata florom i faunom i drugim organizmima. Živi svet na Balkanu se inače menjao, odnosno prilagođavao promenama, pa je tako za vreme ledenog doba brojna flora iz srednje Evrope našla utočište u klisurama i kanjonima Balkana; tu su se zadržale neke reliktne biljne vrste i zajednice", objasnila je Verica Stojanović.

Srbiju karakteriše velika genetička, specijska i ekosistemska raznovrsnost.

Dosad je registrovano oko 44 000 vrsta i podvrsta a procenjuje se da je broj taksona oko 60 000.

U Srbiji živi 18 odsto flore Evrope, 16 odsto evropskih gmizavaca i vodozemaca, 16 procenata riba, 51 odsto faune ptica Evrope i 30 odsto evropskih sisara.

Godine 1995. izašla je knjiga o biodiverzitetu Jugoslavije i otada nemamo na jednom mestu publikovane podatke konkretno za Srbiju.

„Znamo brojke, ali ne znamo tačno po redovima, familijama koji su to organizmi, na primer, iz grupe gljiva, algi ili lišajevaˮ - skrenula je pažnju naša sagovornica.