Terapijska zajednica za žene u Bačkom Petrovom Selu

„Zemlja živih" pruža tim ženama spas i utočište nakon više neuspelih lečenja. Među sestrama ‒ kako se međusobno oslovljavaju ‒ rade, mole se i uče da pobede vlastite slabosti. Dan im počinje buđenjem u 6.15 i traje, po tačno utvrđenom rasporedu i zaduženjima, do 22 sata, kada odlaze na spavanje.

Povlašćenih nema, kao ni psihičkih ni fizičkih kažnjavanja, ali ima samokritike. Od 2007. godine kroz Zajednicu je prošlo dve stotine zavisnica, od kojih se više od trideset uspešno vratilo porodicama i uzornim životima.

Njihove priče su različite, ali svaka je ostavila traga na njima i njihovim porodicama. Sada sa osmehom na licu priča slikarka iz Kotora kako su je na prevaru doveli, ali zaključuje da je to bio dobar potez njene porodice. Drogirala se od 24. godine. Radila je u gimnaziji i Srednjoj pomorskoj školi, ali nije mogla da bude narkoman i profesor. Uz priču ko je koga u porodici više prevario smejala se , mada se odlaska na „probu" kući pribojava... Vreme je učinilo svoje, pa ona sada, sa distance, opušteno priča o „prethodnom životu".

Još je bila gora priča mlade žene sa severa naše zemlje. Ima ćerku. Sa žarom u očima priča o njoj. I muž i ona bili su zavisnici. Na prvi pogled glumili su „običnu porodicu", a u stvari su bili sve ‒ samo to ne. Opijali su se i drogirali, oboje. Kada su videli da je vrag odneo šalu i da je dete ugroženo, umešala se porodica. Tada su se rastali a ona je nastavila da pravi probleme Dok je bila na heroinu nije se toliko ponizila kao kada je pila i padala na ulici. Flaše su bile svuda i ćerka ih svuda po kući nalazila, a i na poslu se osećao miris alkohola. Kada ju je sestra bliznakinja uputila na lečenje u terapijsku zajednicu, došla je sama.