Radost postojanja Salvadora Dalija

Egocentričan, zagonetan, misteriozan - reči kojima se može opisati Salvador Felipe Jasinto Dali, španski umetnik rođen 1904. godine u Figerasu. Njegov talenat i tehnička briljantnost bili su rivali njegovoj nezaboravnoj ličnosti, mešavini realnosti i fantazije. Uprkos svemu što je napisao, ili što su drugi napisali o njemu, španski nadrealista ostao je za mnoge misterija i kao čovek i kao umetnik.

Rani život

„Kako samo ime kaže, bilo mi je dodeljeno, ništa manje, da spasem Slikarstvo iz ništavila moderne umetnosti, i to u jednoj katastrofalnoj epohi, u ovom mehaničkom i osrednjem svetu u kome imamo čast i nesreću da živimo" - napisao je Dali u knjizi „Ja sam genije".
Tri godine pre Dalijevog rođenja umro je njegov brat po kome je on dobio ime, i niko, sem verovatno samog Dalija, nije mogao da pretpostavi koliko će to ime postati važno u svetu umetnosti. Naklonjen ekscentričnostima, bio je veoma teško dete, i kako je sam govorio, sve mu je bilo dozvoljeno. Bio je gospodar u kući, a njegova ambicija sve više je rasla, kao i njegovo ludilo veličine. Uprkos takvom ponašanju, roditelji su uspeli da prepoznaju genijalnost i talenat u svom sinu, pa su od najranijih dana ohrabrivali njegovo interesovanje za umetnost. Soba u porodičnoj kući bila je, u stvari, Dalijev prvi studio.

Školovanje

Svesno drugačiji od ostalih, nije imao mnogo prijatelja u školi. Štaviše, deca su ga se pribojavala jer bi uvek učinio neku ludost. Rastući, njegova ličnost se nije zadovoljavala samo primitivnim narcizmom, već se pročistila anarhističnim tendencijama. Iz nekog, verovatno samo njemu jasnog principa, bio je protiv svega.
Za sve to vreme, Dali je učio da crta sa žarom i pažnjom čitavog bića. Bio je primljen na Umetničku akademiju u Madridu 1921. godine. Tu se pridružio avangardnom krugu studenata, među kojima su bili Luis Bunjuel i Federiko Garsija Lorka. Iako je bio dobar student, bio je izbačen sa fakulteta zbog ekscentričnog oblačenja i bizarnog ponašanja. Očajan otac, kome je to isključenje iz škole značilo kraj javne karijere, odveo ga je u Kadakes, gde je Dali počeo da živi kao asketa predajući se potpuno slikanju i čitanju. Hteo je da prikupi svu intelektualnu i fizičku snagu kako bi izašao kao pobednik iz tog rata.

Izložbe

Dalijev talenat javnost je spoznala 1925. godine, kada je izlagao u Barseloni, a internacionalnu slavu postigao je tri godine kasnije, kada je izlagao u Pitsburgu. Sledeće godine njegove slike video je i Pariz.
Mnoge Dalijeve slike vrlo su kontroverzne, neobične, ali ostavljaju dubok trag u umetničkom svetu. Njegove slike su u velikoj meri snovi, uspomene i fantazije sa veoma upadljivim bojama. Pošto je bio član nadrealističkog pokreta, svoju podsvest je izražavao kroz umetnost, a to nisu bile samo slike već i knjige, filmovi, nakit, vajanje, pozorišni kostimi i sl. Iako su ga kasnije optuživali da je postao komercijalan, njegove slike obeležile su nadrealizam prošloga veka. Premda nije bio prihvaćen od većine, nije se plašio da slika ono što oseća i želi. On je prosto terao ljude da razmišljaju o tome šta je želeo da kaže određenom slikom. Neki su opet uživali u njegovim fantazijama i dokazali da različito približavanje umetnosti menja ljude. Dali je uspeo da ih probudi iz svakodnevnog života i natera da primećuju i neobične stvari.

Dalijeva inspiracija i ljubav

„Jedno jedino biće dostiglo je jedan vid života čija se slika može uporediti sa smirenim savršenstvima renesanse. To biće je Gala, moja žena, koju sam nekim čudom imao sreće da izaberem."
Ovako je Dali opisao svoju ljubav, muzu, inspiraciju, duhovnog partnera i najvažniju osobu u životu. Ona je preuzela odgovornost za skoro svaki aspekt njegovog života: umetnički, novčani i seksualni. Tajna njenog uticaja bila je nedokučiva. Uz njenu pomoć, Dali je postao ugledni slikar u Parizu. Tokom tridesetih godina prošlog veka njegove izložbe bile su najposećenije kako u Evropi tako i u Americi.
Umro je 1989. godine u rodnom Figerasu.