Sveti Trifun i Sveti Valentin

Sveti Trifun je rođen u selu Kampsadi u Frigiji. Od samog detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je imao dar da isceljuje bolesne i izgoni zle duhove. U to vreme Rimskim carstvom vladao je car Gordijan III, čija je ćerka Gordijana naprasno poludela. Nijedan lekar u carstvu nije mogao da je izleči. Tada je zli duh iz devojke progovorio i rekao da njega niko ne može isterati, osim, ugodnika Božjeg, Trifuna.

Smatra se da je ovaj svetac zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa ga kao svog patrona slave vinogradari i gostioničari.

Rimokatolička crkva danas slavi uspomenu na utamničenog episkopa tersijskog Valentina.

Rimski car Klaudije Drugi je smatrao da su oženjeni muškarci loši vojnici i zbog toga je zabranio venčanja u čitavom carstvu. Uprkos naredbi, Valentin je venčao jedan zaljubljeni par, zbog čega mu je 269. godine odsečena glava. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao slepoj tamničarevoj ćerki oproštajno pismo u kojem je bio žuti šafran u znak zahvalnosti za pažnju koju mu je ukazala. U pismu je stajao potpis „od tvog Valentina". Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Iako je lutrija posle tog događaja bila zabranjena za žene, sredinom februara se i dalje slavio praznik, ali sada u slavu Svetog Valentina koji je bio zaštitnik zaljubljenih. Od tada potiče poznata tradicija da muškarac piše voljenoj ženi slatku poruku koja sadrži njeno ime.

Dan zaljubljenih je najpre slavljen na Zapadu, a poslednjih godina je postao popularan i na našim prostorima. Pre nego što se praznik ustanovio, Rimljani su sredinom februara praktikovali pagansku proslavu, neku vrstu lutrije u kojoj mladi muškarci izvlače iz kutije imena devojaka koje će im biti partnerke tokom godine. U pokušaju da se prekine sa paganskim običajem, tadašnji papa je naredio da se umesto imena devojaka u kutiju ubace imena svetaca - muškarci i žene bi izvlačili ime sveca na koga će se ugledati tokom godine. Mladi Rimljani nisu baš bili oduševljeni takvim izmenama, ali je crkva tragala za prigodnim svecem koji će zauzeti mesto paganskog boga Luperkusa, u čiju čast se održavala lutrija. Našli su ga u Valentinu.

Početkom 19. veka praznik je počeo da biva komercijalizovan, pa su pošte od tada imale pune ruke posla zbog ljubavnih čestitki koje su se slale. Stotinama godina unazad, deca u Engleskoj imala su običaj da se na taj dan obuku kao odrasli i pevaju od kuće do kuće. U Velsu je bio običaj da se u drvene kašike urežu srce i ključevi koji su prenosili poruku da bi nečije srce moglo da se „otključa". U nekim zemljama mlada žena mogla je da primi i neki odevni predmet od muškarca - ako bi ga prihvatila, to bi značilo da želi da se uda za njega. Postoje i verovanja da će se žena udati za mornara ako na Dan zaljubljenih ugleda crvendaća kako leti. A ako ugleda vrapca, udaće se za siromašnog čoveka sa kojim će ipak biti srećna.