Tihonski sistem sveta

Prema sistemu sveta koji je Tiho Brahe razradio u nastojanju da se dogmatsko učenje zasnovano na Aristotelovoj filozofiji izmiri sa stvarnim zapažanjima o kretanju planeta nebom, Zemlja bi i dalje bila nepomična u središtu Kosmosa, a Sunce i Mesec bi kružili oko Zemlje. Međutim, Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, sve planete koje su tada bile poznate ljudima, bi, prema Braheovoj zamisli, trebalo da se kreću oko Sunca. Time bi bile objašnjene «petlje» koje planete opisuju nebom - fenomen koji je od davnina predstavljao veliki problem za astronomiju zasnovanu na Ptolomejevom modelu.

Glavno preimućstvo Tihovog sistema bilo je u tome što je otklanjao potrebu za uvođenjem epicikala - manjih kružnica koje bi planete morale da opisuju zajedno sa velikom kružnicom oko Zemlje da bi se predviđanja Ptolomejevog sistema mogla uskladiti sa rezultatima posmatranja. Kako je broj i kvalitet posmatračkih podataka narastao, astronomi su bivali prinuđeni da epiciklima dodaju nove epicikle. Najzad je postalo jasno da bi i epicikli epicikala epicikala morali da imaju epicikle, te je ovaj način unošenja korekcija u predviđanja geocentričnog modela pretio da se protegne u nedogled. Nasuprot tome, Tihova zamisao pružala je daleko jednostavnije objašnjenje kretanja planeta - one, naime, kruže oko Sunca, a do pomenutih petlji dolazi usled različitih perioda potrebnih da pojedine planete obiđu pun krug, što dovodi do međusobnog preticanja. Danas se reč «epicikl» često koristi u diskusiji da bi se označilo nepotrebno usložnjavanje čiji je cilj da se po svaku cenu očuva, inače nepopravljivo netačna, osnovna premisa.

Na iznicanje potrebe Tiha Brahea da revidira Ptolomejev sistem i sticanje uslova da se to odigra presudno su uticale dve stvari. Prva od njih bila je «nova zvezda», kako je tada bila nazvana, koju je Brahe uočio u sazvežđu Kasiopeje 11. novembra 1572. Ovaj događaj, za koji danas znamo da odgovara gigantskoj zvezdanoj eksploziji - pojavi koju označavamo kao supernovu - podstakao je Brahea da raskrsti sa aristotelovskom tezom o nepromenljivim nebesima i ujedno mu pomogao da zaokupi pažnju i osigura naklonost danskog kralja. Zahvaljujući ovoj kraljevskoj naklonosti, Tiho Brahe je stekao plemićku titulu i ogromno bogatstvo koje mu je poslužilo da na ostrvu Ven, koje mu je dato kao posed, podigne veličanstvenu opservatoriju Uraniborg.

Drugi presudan element na putu ka novom modelu Sunčevog sistema činilo je obilje posmatračkih podataka o položajima zvezda i planeta na nebu iz sata u sat, iz dana u dan, iz meseca u mesec i iz godine u godinu koje je Uraniborg učinio dostupnim. Iako još uvek bez teleskopa, izuma koji će Galileo Galilej tek decenijama kasnije prvi put upraviti ka nebu, Tiho Brahe i njegovi saradnici su, koristeći najpreciznije postojeće instrumente za određivanje i beleženje položaja nebeskih tela, sakupili do tada najpotpuniju bazu podataka i tako mnogostruko unapredili empirijsku osnovu za oprobavanje alternativnih postavki o kosmičkom ustrojstvu.

Sistemu Tiha Brahea bilo je suđeno da ostane slabo upamćen, budući da ga je pregazio dvoboj koji se razbuktao između dva glavna sistema sveta - geocentričnog i heliocentričnog - jedan od ključnih okršaja naučne revolucije, koji će se okončati trijumfom potonjeg i sledstvenim ostavljanjem Tihoovog pokušaja stvaranja „hibridnog" ili „kompromisnog" sistema iza nas. Ipak, neumoran trud Tiha Brahea i njegovih saradnika pružio je podsticaj i građu za radove Johana Keplera koja će formulisanjem Keplerovih zakona planetarnog kretanja otvoriti put ka današnjem sagledavanju ne samo Sunčevog sistema, već i svega što se krije u dubinama kosmosa.