Može li se napraviti svemirski brod od drveta?

U ranim tridesetim godinama prošlog veka avioni su u potpunosti pravljeni od drveta. Bilo je i drvenih podmornica. Profesor Majk Grantman sa Univerziteta Južne Kalifornije misli da je moguće napraviti drvenu letelicu koja bi mogla da preživi stres raketnog lansiranja.

Međutim, kada bi drveni brod stigao do svemira, imao bi mnogo problema.

Za početak, organska materija bi sadržala priličnu količinu vode. U vakuumu, ta voda bi procurila i isparila, što bi moglo da utiče na strukturu ‒ posebno na mestima gde su ubačeni zavrtnji i nosači. Čak i ako bi se taj proces odvijao nedeljama ili mesecima, integritet letelice mogao bi biti ugrožen.

To nije sve. „Struktura svemirskog broda ne služi samo da drži sve zajedno", objašnjava prof. Grantman. Ona takođe obavlja i druge dve ključne uloge. Prvo, pruža toplotnu provodljivost, tako da se toplota može rasuti preko cele površine letelice. To postaje značajno kada je jedna strana svemirskog broda izložena direktnoj sunčevoj svetlosti, a druga u mraku, ili kada se potisnici upale na jednom kraju.

Ako trup svemirskog broda nije dovoljno provodljiv ‒ što bi bio slučaj da je napravljen od omorike ili hikorija umesto, na primer, aluminijuma ‒ onda intenzivna toplota u određenim delovima letelice može da ošteti baterije i druge ključne komponente. Drugo, struktura treba da obezbedi električnu provodljivost, pošto to omogućava uzemljenje letelice i štiti od statičkog elektriciteta. Ako drveni satelit orbitira u svemiru 500 km gore, taj višak punjenja može se jednostavno rasturiti u plazmu koja ga okružuje. Ali u višim orbitama, siromašna provodljivost drveta mogla bi izazvati katastrofu.

 Starenjem drvo bi ispuštalo gasove koji mogu oštetiti osetljive senzore ili drugu opremu. I na kraju, drvo je zapaljivo. „Ako bih projektovao svemirski brod za let sa ljudskom posadom", kaže Grantman, „ja bih voleo da ih vidim u nečemu što ne gori."