Gde ima vinove loze ima i ljudi

U mnogim tradicijama vinova loza je sveto drvo, a vino napitak bogova. Loza je vekovima nesmetano sađena i gajena u udaljenim oblastima, od Anadolije i Kavkaza, odakle je potekla, sve dok je nije zahvatila strašna pošast. Sredinom 19. veka lozu napadaju opasne bolesti koje su donete iz Amerike: filoksera, plamenjača, pepelnica...Tadašnja nauka u poslednjem trenutku spasava zapadne vinograde i tako postaje neizbežna u opstanku ove vrste. Od tog trenutka u gajenju vinove loze sva sredstva postaju dozvoljena. Masovna upotreba hemijskih proizvoda više nema granice.

Ali na početku 21. veka, istraživanja alternativnih ekoloških sredstava menjaju dotadašnji naučni pristup. Nauka se danas ponovo okreće prirodi i prirodnom načinu gajenja.
Vinova loza je biljka koja zauzima nezamenjivo mesto u ljudskoj kulturi. Ovu izuvijanu i žilavu biljku iznova i iznova pripitomljavamo.

Pa ipak, jedna vrsta se razlikuje od svih ostalih. Botaničari je nazivaju Vitis vinifera. Od svih vrsta vinove loze, na svim kontinentima, samo od nje može da se pravi vino. I srećne li slučajnosti, to je evropska vrsta! Deni Diburdije, istraživač, profesor i direktor Instituta za vinogradarstvo i vino na Univerzitetu u Bordou, govori nam o trenutku kad je našoj voljenoj vinovoj lozi pretio potpuni nestanak.

Do 1850. godine vinova loza je obitavala u skladu sa svojom okolinom. Naravno, postojali su mrazevi, grȁd, prirodne katastrofe, štetočine, skakavci i drugi insekti. Međutim, niko nije morao da se bori protiv bolesti koje su oni uzrokovali. Vinova loza ih je, naprosto, trpela, a one nisu ugrožavale njen opstanak. Zatim, između 1850. i 1880. godine, vinovu lozu su napale američke biljne bolesti. Prvo se pojavila filoksera ‒ insekt koji uništava koren same biljke. Ali ljudi su pronašli prirodno rešenje koje je bilo izvanredno. Tadašnjim istraživačima palo je na um ingeniozno i neinvazivno rešenje tog problema ‒ kalemljenje! U poslednjem trenutku shvatili su da je sadnice moguće spasti ako se nakaleme na stablo koje je otporno na tu napast. A američka loza je postala imuna na bolest koju je i sama donela.

Dakle, trebalo je evropsku vinovu lozu nakalemiti na američka stabla. Od američke loze se ne pravi vino, ali svejedno ‒ grožđe će rađati evropske sadnice. Tako su počeli da koriste američku podlogu. Ali nije samo filoksera bila opasna, tu su bili i drugi insekti. Ipak, najveći problem su prouzrokovale dve opasne vrste gljiva: plamenjača i pepelnica, što je ljude primoralo da koriste hemijska sredstva. Sporazum između nauke i vina zapečaćen je gajenjem vina pomoću hemije. Vino postaje značajan komercijalni proizvod a hemijska sinteza naizgled rešava sve probleme: sprečava napade bolesti, obezbeđuje rentabilnu i stabilnu proizvodnju, konzerviranje proizvoda za izvoz... Radi poslovanja sve je dozvoljeno! Dvadeseti vek obeležava sufiks -ICID: pesticid, herbicid, fungicid. U bombardovanju hemijskim sredstvima svako će dobiti svoju dozu: vinova loza veću, a vino i mi malo manju.