Starogrčki simpozijumi kao test lepog ponašanja

Stari Grci su mnogo vremena provodili u razgovorima i druženju sa obrazovanim ljudima privlačne spoljašnosti. Za divljenje lepim i umnim ljudima, uz mnogo vina, zgodna prilika bili su takozvani „simpozijumi" - zatvorene zabave. To nisu bila opuštena okupljanja, već su podrazumevala niz testova iz lepog ponašanja.

Jedan test se odnosio na način ispijanja vina iz starogrčke čaše „kiliks" Iz njega je teško piti, i to ne samo zato što je širok i plitak, već i zato što se vino ispijalo dok su gosti bili oslonjeni na lakat pa se koristila samo jedna ruka. Kad se kiliks primakne ustima, vino je često bilo prosuto jer naglo jurne napred...

U grčkom svetu, simpozijum je pokazivao ko je popularan, a ko nije. Bio je poput današnje kafane, jer nije bilo važno koliko se popije, već kako se to radi. Zato se na posudama, koje su korišćene na simpozijumu, kao dekoracija često nalazio motiv oka, kao podsetnik gostima da ih društvo uvek posmatra.

Ceremonijal - majstor je odlučivao o jačini vina koje će se te večeri služiti i nadgledao je dešavanja.

Krateri - od ljubavi i zdravlja do ludila i nesvesti

Postojali su neizbežni obredi pročišćenja i prinošenja žrtava bogovima. Vino je mešano s vodom u velikim posudama, takozvanim kraterima.

Pisac Eubul opisuje kako bi veče teklo posle svakog ispijenog kratera: „Za razumne ljude pripremam tri kratera - jedan za zdravlje, drugi za ljubav i zadovoljstvo, a treći za san. Potom bi razuman čovek otišao kući. Ali, ako gosti ostanu, četvrti krater pripada agresivnosti, peti vikanju, šesti nepristojnosti i uvredama, sedmi tuči, osmi lomljenju nameštaja, deveti depresiji, a deseti ludilu i nesvesti."

Ipak, simpozijum je bio i mesto za intelektualne rasprave i debate. O tome o čemu se raspravljalo pre vike, prostota i padanja u nesvest, Platon je napisao ceo filozofski traktat. Opisao je jednu poznatu simpozijumsku zabavu koja se odigrala jedne noći u Atini. U Platonovoj „Gozbi", svi gosti su pozvani da diskutuju o prirodi ljubavi. 

U priči o propaloj zabavi, Platon naglašava šta bi simpozijum trebalo da bude - debata, diskusija, istraživanje, iznošenje argumenata. Sve što "grčku psihu" čini jedinstvenom, prikazuje se upravo tamo.

U staroj Grčkoj nije se ipak bezmerno pilo. Vino je bilo važno za gozbe, jer se smatralo da omogućava opušteniji razgovor.

Od svih se očekivalo da učestvuju u javnom životu. Kao što se telo prikazivalo u gimnazijumu, um se morao pokazati na simpozijumu.