Biblioteka ‒ lek za dušu

Pored Borhesa, mnogi pisci su u pojedinim periodima radili kao bibliotekari. Među njima su Jakob Grim, Luis Kerol, Filip Larkin, Kazanova i drugi.

Neki su se ovom profesijom bavili kraće, neki duže, pa je tako Filip Larkin većinu svojih dela napisao radeći dugi niz godina kao univerzitetski bibliotekar.

Venecijanski avanturista i pisac Đakomo Kazanova radio je kao bibliotekar u dvorcu grofa Jozefa Karla fon Valdštajna, međutim ‒ i pored odlične plate i sigurnosti ‒ smatrao je posao dosadnim i frustrirajućim.

Još jedna zanimljivost odnosi se na to da je aleksandrijski bibliotekar Aristofan izmislio pojedine znake interpunkcije ‒ zarez, tačku i dve tačke.

Najmanja knjiga na svetu 

Naučnici koji se bave proučavanjem bibliotekarstva, njegove istorije i raznih aspekata te oblasti, došli su i do podatka da je najmanje izdavana knjiga u britanskim bibliotekama ‒ „Gay Bulgaria" autora Stouersa Džonsona, iz 1964. godine. Sa druge strane, knjiga „Old King Cole", koja se nalazi u Nacionalnoj biblioteci Velsa, može da se lista samo pomoću igle, jer njena veličina iznosi jedan puta jedan milimetar.

U bibliotekama širom sveta postojali su i postoje razni neobični naslovi. Tako je u Britanskoj biblioteci postojala knjiga čiji bi se naslov mogao prevesti kao „Bacanje ručnih bombi kao sport na koledžu". Godine 1918. knjiga je uništena u bombardovanju.

Istorija bibliotekarstva puna je i raznih drugih, ponekad bizarnih zanimljivosti. Postojale su glasine da biblioteka Univerziteta Harvard poseduje četiri knjige iz oblasti prava ‒ uvezane u ljudsku kožu. Srećom, ispostavilo se da to nije istina.

Postoje razne kategorizacije biblioteka, a među njima je verovatno najpoznatija tzv. Djuijeva decimalna klasifikacija koja je dobila ime po svom tvorcu, Melvilu Djuiju. Čuveni pisac naučne fantastike Ajzak Asimov jedini je autor koji je objavio knjigu u devet od deset Djuijevih kategorija.

Još jedna od zanimljivosti dovodi se u vezu sa dramskim piscem Džoom Ortonom. Godine 1962. on je morao da ode u zatvor zbog toga što je „naružio" knjige iz biblioteke. Jedna od karikatura koju je nacrtao predstavlja starijeg, istetoviranog čoveka u šortsu. 

Pored ispisa na vratima biblioteke u drevnom gradu Tebi ‒ da su biblioteka i knjige „lek za dušu" ‒ postoji mnogo izreka i misli koje svedoče o starini i vrednosti jedne od prvih institucija kulture. Prema rečima En Herbert, američke spisateljice: „Biblioteke će vas provesti kroz vreme oskudice bolje nego što će vas novac provesti kroz vreme u kome biblioteke ne postoje."

 Priredila: Tatjana Cvejić