Pretvaranje borbe u ples, a napadača u saigrača

Napadač u filozofiji aikida nije neprijatelj i sa njim ne treba ulaziti u konflikt. Napadač je samo jedna prepreka na putu, koju treba na prvom mestu razumeti, a zatim naći najbolji način da je propustite. Borba se stoga ne vidi kao sukob, već vrsta zajedništva u kom je cilj odbrane blokiranje napadačke energije napada. „Povrediti protivnika znači povrediti samog sebe. Kontrolisati agresiju bez nanošenja povrede je umetnost mira" rekao je Uešiba.

Tehnika je stvorena kombinacijom postojećih tradicionalnih borilačkih veština poput džudžice i kendžicua. U aikidu nema direktnih udaraca nogama, sve se zasniva na polugama i blokovima. Cilj je polugom oboriti napadača na zemlju ili blokirati mu zglobove tako da on vas ne može da povredi. Onaj koji se brani se uvek prilagođava napadu, postavlja se tako da se stopi s napadačem, iskoristi njegovu napadačku energiju i smiri je.

Sve tehnike zahtevaju puno pokreta, zbog čega nekima mogu izgedati kao ples, ali se kontakt s protivnikom zasniva na potezima ruku. U borbi se često koristi i oružje, obično štap - jo, drveni mač - boken ili nož - tanto.

Nikada nije kasno da počnete da se bavite aikidom

Ništa u aikidu nije važnije od redovnosti treniranja. To nije veština koja se uči tako što doživite otkrovenje i odjednom postanete aikdoka. Otuda i reč put „do" u nazivu ove tehnike (kao i džudo, kendo, takevando itd.). Tim putem se ide celog života, ne u cilju postizanja nekog konkretnog uspeha, poput odličja, pehara ili medalja. U aikidu nema takmičenja. Napredak se ogleda u istrajnosti i samorazvoju.

U aikidu postoje pojasevi, odnosno stepeni. Počinje se od šestog kjua, a kada stignete do prvog, prelazite na prvi dan. Dok ste na kjuovima nosite beli pojas, koji se pretvara u crni kada stignete do prvog dana. Aikidoke imaju običaj da kažu da ste spremni da zamenite pojaseve tek kada vam beli pojas sam pocrni od silnog korišćenja.

Napredak u danima ne zavisi samo od tehnika koje ste savladali, već i od godina koje su vam protekle u treniranju. Posle četvrtog dana više nema polaganja. Prelazak na svaki sledeći je vrsta počasti koju vam aikido zajednica dodeljuje zbog vaših zasluga i doprinosa. Nikada nije kasno da počnete da se bavite aikidom, ali je uvek rano da prestanete.

Završićemo kako smo počeli - jednom japanskom pričom. Ključ za njeno tumačenje potražite na treningu. Postojala su dva najbolja kovača mačeva. Ipak, jedan je morao biti bolji. Da bi saznali ko je taj, bolji od najboljih, poboli su svako svoj mač u potok, oštricom na gore. Svaki suvi list koji je nošen vodom naišao na jedan mač, bio je presečen na pola. Na drugi mač nije naišao ni jedan list.