Naučni eksperiment pod lupom

„Ovo je serija konferencija pod zajedničkim nazivom „Filozofija naučnog eksperimenta". Započeta je 2010.godine, u Centru za filozofiju nauke Univerziteta u Pitsburgu, vodećem centru u oblasti filozofskih i istorijskih proučavanja nauke. Najvažnija tema beogradske konferencije je povezanost zakonodavstva i naučnog eksperimenta- na primer, koji bi način bio optimalan za organizovanje naučnog rada u jednoj laboratoriji. Sigurno je da ne mogu ista pravila da se primene na rad u malim i velikim laboratorijama, veliki eksperimenti u fizici ili biomedicinskim istraživanjima uključuju na hiljade istraživača..." rekao je prof. dr Slobodan Perović, upravnik Odeljenja za filozofiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu koji je jedan od organizatora ove konferencije.

„Eksperimenti u biomedicinskim naukama izazivaju veliku pažnju zbog etičkih pitanja poput informisanog pristanka, prećutkivanja ili prevare u psihološkim studijama. Tu je i velika dilema, da li imamo pravo da koristimo rezultate do kojih se došlo nemoralnim putem. Imamo primer nacističkih eksperimenata na ljudima, među kojima su i oni čiji bi nalazi mogli biti upotrebljeni u drugim veoma korisnim studijama. Pitamo se, u kojim slučajevima bi bilo moralno opravdano koristiti rezultate eksperimenata u kojima su žrtvovani ljudi?" rekao je prof. dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije, koji je zajedno sa Filozofskim fakultetom organizovao konferenciju „Filozofija naučnog eksperimenta" u Beogradu.

Prema rečima dr Kevina Zolmana, profesora Univerziteta Karnegi Melon, SAD poseban interes filozofa izaziva pojava česta u medicini i psihologiji, takozvana ‘kriza ponovljivosti rezultata'- „ Nekom studijom vi pokažete da određena vrsta hrane izaziva nastanak kancera. Kada je ponovite, ispostavi se da možda to i nije tako. Flozofi su veoma zainteresovani da saznaju zašto se ovo dešava i šta u naučnom metodu treba modifikovati da bi bio manje podložan ovakvim pojavama koje nas vode na stramputicu. Još jedna interesantna oblast kojom se bavimo ja i još nekolicina filozofa jeste povezanost između načina na koji nagrađujemo naučnike za istraživački rad i izbora koje čine prilikom donošenja zaključaka. On ne mora nužno dovesti do pravljenja greške, ali može doprineti da onoo što uradi, ne bude pouzdano", dodao je prof. Zolman.