Poreklo reči "hipnoza"

Mnogi pojmovi u raznim granama nauke potiču iz starogrčkog jezika i mitologije. Tako i reč "hipnoza" vodi poreklo od starogrčke reči "hipnos", sa značenjem "san."

U nauci, hipnoza ima više definicija: jedna od njih objašnjava je kao veštački stvoreno stanje svesti, slično snu, u kome je svojevoljna delatnost mišljenja i htenja smanjena ili isključena, pa je osoba podesna za sugestije.

Prema drugoj definiciji, hipnoza podrazumeva isključivanje pojedinih ćelija kore velikog mozga koje u budnom stanju izazivaju svesne i voljne radnje. Od reci "hipnos" izvedeni su i pojmovi "hipnotizam", "hipnologija", "hipnolepsija" i drugi.

Prema grčkim mitovima, Hipnos je uspeo dva puta da uspava i samog Zevsa.

Kada je vrhovni bog to otkrio, hteo je da ga baci u more, ali se bog sna sakrio u krilu Noći. U poslednjoj godini Trojanskog rata, želeći da udovolji Heri i pomogne Grcima, Hipnos je uzeo obličje gavrana i na planini Idi uspavao Zevsa.

Posipanje uspavljujuće tečnosti 

Kasnija predanja predstavljaju Hipnosa kao sina Niksa (Noći) i brata blizanca Tanatosa (Smrti). Verovalo se da braća borave u Tartaru i da do njih ne stižu sunčevi zraci.

I dok bog sna donosi radost i okrepljenje ljudima, njegov brat "mrzak je i bogovima".

Hipnos je predstavljan kao lep, krilati mladić. Granom potopljenom u reci Zaborava, on dodiruje slepoočnice umornih ljudi ili na njih posipa uspavljujuću tečnost.

Mit govori da je Hipnos voleo lovca Endimiona, i da ga je bacio u dubok san ostavljajući mu oči otvorene kako bi večno uživao u njegovom pogledu.

Stariji spomenici prikazuju Hipnosa i Tanatosa isto, a kasnije bog sna izgleda mlađe i lepše od svog ozloglašenog brata. Rimska umetnost predstavlja ga gotovo uvek sa rogom iz koga prosipa snove i opojni mak.