Olimpijska disciplina: fizika

Plivanje

Pobeda u olimpijskim plivačkim trkama često zavisi od stotinke sekunde. S obzirom na takav red veličina, tanka je linija između pobede i poraza, pa na rezultat utiču i najsitniji detalji. Plivači se stoga trude da prilikom plivanja smanje otpor vode.

Otpor vode povećava se u zavisnosti od površine tela koje je u dodiru s vodom, zbog čega plivači nastoje da im telo bude što izduženije i da noge i ruke što manje skreću u stranu. Pored oblika tela, na rezultate utiče i njegova glatkoća: uobičajeno je da plivači depiliraju celo telo ili da nose kapice, ali neki čak nose posebna odela za plivanje, napravljena od materijala koji oponaša ajkulinu kožu.

Još jedan od faktora o kojem plivači moraju povesti računa jeste plovnost, odnosno potisak. Budući da pri kretanju voda pruža veći otpor od vazduha, plivačima je u interesu da im telo ostaje što bliže površini vode i da bude koliko je moguće izloženo vazduhu, da ne tone dublje u vodu.

Gimnastika

Kada posmatramo gimnastičare kako izvode skokove sa okretima, možemo jasno uočiti značaj ʼmomenta impulsaʼ. Naime, svako telo koje se vrti oko jedne tačke ima momenat impulsa koji zavisi od mase, brzine i mere u kojoj se masa (u ovom slučaju masa gimnastičara) prostire od centra gravitacije tela. Usled toga, gimnastičari pri skokovima skupljaju noge i ruke ka telu, kako bi masa tela zauzimala što manju površinu.

Treći Njutnov zakon igra važnu ulogu u gimnastici - svaka akcija izaziva reakciju. Zakon je na snazi prilikom svakog snažnog odraza gimnastičara - oni se jako nogama odbijaju od podloge kako bi ona njih jako odgurnula u skok.

Skokovi u vodu

Olimpijski skakači teže da pri skokovima u vodu prave što lepše okrete i da pritom zarone što neprimetnije. Što veći pljusak naprave pri susretu sa vodom ‒ dobijaju više kaznenih poena.
Na samom početku, prilikom odraza sa skakonice, još jednom je na snazi Njutnov zakon akcije i reakcije. Što jači odraz, to skakač ima više vremena da napravi sve okrete koji su mu neophodni.

Kako se približava vodi, skakač nastoji da telo postavi što vertikanije i uže - nalik na šipku. Profesorka biologije Džil Maknit Grej sa Univerziteta Dornsajf u Kaliforniji objašnjava da prilikom uranjanja skakač nastoji da uđe vertikalno jer na taj način povlači vodu naniže sa sobom, i izbegava zapljuskivanje.

Badminton

Badminton je sportska igra slična tenisu u kojoj se koristi lopta bolje poznata kao ptičica. Ta „loptica" zapravo ima oblik kupe, a strane su joj napravljene od mrežastog najlona, koji podseća na pera ptice. „Perje" izaziva mnogo jaču vučnu silu od otpora vazduha, zbog čega „ptičica" leti mnogo sporije od običnih lopti.

Perjem se uspostavlja aerodinamička stabilnost - nezavisno od toga kako je ptičica okrenuta kada je reket udari, ona će se u vazduhu uvek okrenuti tako da joj perje bude pozadi. Usled jake vučne sile, igrači badmintona moraju uložiti dodatnu snagu kako bi ptičicu prebacili na drugu stranu terena.