Mendeljejevljev let balonom

Pažnja čoveka u korpi nije bila toliko usredsređena na sam let koliko na pomračenje Sunca koje je želeo da posmatra neometen oblacima i kovitlanjem atmosfere. Bio je to niko drugi do Dmitrij Ivanovič Mendeljejev.

Glavni razlog za posmatranje pomračenja Sunca iz balona bila je mogućnost proučavanja Sunčeve korone. Mendeljejeva je privukla zamisao da odlike Sunčeve korone potencijalno kriju u sebi ključ za dokazivanje ili opovrgavanje hipoteze o nastanku Sunčevog sistema iz ogromnog oblaka gasa i prašine - hipoteze koju su u osamnaestom veku prvi formulisali Imanuel Kant i Pjer Simon Laplas. Pored toga što je uviđao da postoje veliki izgledi da dođe do određenih dokaza da je Sunčev sistem uistinu nastao na taj način, Mendeljejev je, kao i mnogi drugi naučnici, znao da bolje upoznavanje korone, koju je u to vreme bilo moguće posmatrati isključivo za vreme pomračenja, pruža najbolju priliku da se razumeju ustrojstvo Sunca i opšte zakonitosti koje upravljaju kretanjem materije i energije u Sunčevom sistemu.

Let uglednog profesora privukao je veliku pažnju javnosti, te se na pustoj poljani severozapadno od Klina sakupila prilično velika grupa znatiželjnih posmatrača. Prvobitno je bilo predviđeno da balonom upravlja pilot Aleksandar Matvejevič Kovanjko, ali je, usled obilne kiše koja je padala prethodnog dana, vazduh bio toliko zasićen vlažnošću da balon nije bio u stanju da ponese dva čoveka. Tada je Mendeljejev, uprkos zabrinutosti, pa i preklinjanju svoje porodice i prijatelja, odlučio da poleti sâm. Balon je dostigao visinu od 3,8 kilometara, što nije bilo dovoljno da se u potpunosti uzdigne iznad oblaka koji su delimično zaklanjali Sunce. Uprkos tome, naučnik je izveo planirana posmatranja korone, pažljivo beležeći rezultate.

Jednako pažljivo Mendeljejev je zabeležio ključne meteorološke podatke i informacije o letu. Iako je pažnja naučnika bila prevashodno usredsređena na Sunce, on je ipak, po oštem mišljenju, pokazao i veliku spretnost u upravljanju letelicom, kao i solidno poznavanje principa aeronautike. Nakon što se uspešno prizemljio, Mendeljejev nije mogao da ne odgovori razdraganim prijateljima koji su glasno uzvikivali kako je imao ogromnu sreću da se vrati živ i zdrav - napomenuvši im da su, pored sreće, za ishod poduhvata svakako bili od značaja i njegova staloženost i razložno postupanje.

Za svoj let, Mendeljejev je u Parizu nagrađen medaljom Francuske akademije aerostatske meteorologije. Zapažanja koja je stekao, kako o Suncu tako i o letenju, Mendeljejev je objavio u iscrpnim naučnim tekstovima, ističući da svoj let nad Klinom ne bi smatrao uzaludnim čak ni ukoliko bi se pokazalo da su izvedena posmatranja od relativno malog značaja za nauku - ukoliko bi samo njegov let poslužio kao rečit dokaz da čovek uistinu može lako i bezbedno da jezdi atmosferom. Tako je Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, proslavljen kao čovek koji je odgonetnuo Periodni sistem elemenata i doprineo razrešenju mnogobrojnih značajnih naučnih pitanja, ujedno postao i pionir ere letećih mašina koja će ubrzo uslediti.

Svoj najsnažniji motiv da ne ustukne pred izazovom da balonom upravlja potpuno sam ‒ Dmitrij Ivanovič Mendeljejev je objasnio sledećim rečima: „Veliku ulogu u mojoj odluci igralo je ono shvatanje po kom o nama, profesorima i naučnicima uopšte, uobičajeno svuda misle da mi samo pričamo, delimo savete, a da pritom sami ne umemo da se iskažemo na delu, već nam je, kao štapskim generalima, uvek neophodan neki mužik da radi i obavlja posao, a bez njega bi nam sve ispadalo iz ruku. Poželeo sam da pokažem da je takvo mišljenje, makar možda i bilo pravedno prema nekima, nepravedno prema onima u oblasti prirodnih nauka, koji čitav život provode u laboratoriji, na ekspedicijama i u istraživanju Prirode. Mi bespogovorno moramo da vladamo praktičnim veštinama i shvatio sam da bi bilo korisno to i pokazati, kako bi jednom svima postala jasna istina umesto predrasude. Ovo je bila izvrsna prilika za to."