Gljiva u carstvu velikih brojeva

Možda mislite da su najbrži organizmi na svetu gepardi, ali zapravo, najbrža je jedna sićušna gljiva koja raste na goveđem izmetu. Klasifikovana je pod imenom ʼPilobolus crystallinusʼ, hrani se izmetom biljojeda, a kad iscrpe hranljive materije s jedne gomile izmeta, ide dalje.

Da bi se prebacila s jedne gomile na drugu, mora da pređe na vlati trave. Gledajući u proporcijama, to bi bilo kao kad bi neko pokušao da prebaci tenisku lopticu preko Ajfelove kule. 

Ta vrsta je svakako snalažljiva, ali koliko je i ekonomična kad treba da ostavi svetu svoje nasleđe ‒ kako teče njena reprodukcija?

Zahvaljujući ubrzanju kapljice vode, kapsule spora, koje izgledaju kao mali crni šeširi, mogu da izbace svoj sadržaj brzinom i do 65 km/čas za samo dva milionita dela sekunde, čime dostižu gravitaciono ubrzanje od blizu (neverovatnih) 196.000 m/sek!

Ta vrsta pokazuje koliko su gljive zapravo „pametne" kad je reč o reprodukciji i kako sebi obezbeđuju sigurnu budućnost. Koristeći se tim mogućnostima u reprodukciji, gljive su postale dominantan oblik života i ima ih u velikom broju vrsta širom planete.

Najveći organizam na svetu

Najveći organizam na svetu nije plavi kit, već micelijum koji se proteže na 2384 ara u Blu Mauntinsu, u Oregonu.

Ta vrsta poznata je kao medenjača (ʼArmillaria melleaʼ), a smatra se da je stara više od 2000 godina i predstavlja izvanredan primer toga koliko jedan micelijum može da poraste.

Ipak, taj primer pokazuje i koliko gljiva koja se hrani može biti razorna. Za razliku od uravnotežene razmene hranljivih materija koju možemo videti u odnosu većine gljiva i njihovih biljnih partnera, medenjača mnogo više uzima od svog domaćina nego što zauzvrat daje.

Troši sav šećer koji joj je potreban, ali, u suštini, ne daje dovoljno vode i hranljivih materija da bi pomogla da drvo napreduje kako treba. Posledica je da pohlepni micelijum te gljive napreduje, dok drvo polako slabi.