Raž, kraljica među žitaricama

Veruje se da raž potiče od korovske biljke Secale anatolicum, koja se prvobitno uzgajala u jugozapadnoj Aziji, da bi u istočnu Evropu stigla tek u bronzanom dobu. Nekada je raž na ovim prostorima bila „kraljica među žitaricama", a danas je samo redak dodatak pšeničnom hlebu.

Za razliku od elegantno obrađene pšenice, raž je vrlo rustična žitarica i zahteva temeljno žvakanje. Kako objašnjava dr Milka Raičević, nutricionista Doma zdravlja „Palilula", navikli smo na mek, paučinast, fini beli hleb koji progutamo i ne razmišljajući o žvakanju, pa je struktura raži danas izazov za naš probavni sistem.

Savremeni ritam života nametnuo je i brži način ishrane, pa laka, „superukusna" bela peciva biramo češće nego izuzetno bogatu vrstu žita

Zrno zdravlja

Zrno raži u proseku sadrži 70% ugljenih hidrata, 12% belančevina, 1,8% masti, 3,5% dijetnih vlakana, vitamine Be-kompleksa i vitamin E, višeznačajan za naš organizam. Energetska vrednost iznosi 335 kalorija u 100 grama.

Raž možemo nazvati „odžačarom za zdravlje" jer temeljno čisti creva, i ima mineralni sastav koji reguliše nivo triglicerida i holesterola u krvi. Najviše sadrži fosfora, magnezijuma, silicijuma, kalijuma, mangana, kalcijuma, gvožđa i fluora.

Mangan vrlo lepo vezuje kalijum i gvožđe, što se raž preporučuje u borbi protiv anemije. Ako se poseje kao svako žito, nadzemni izdanci mogu se „ošišati" i iskoristiti kao vrlo zdrava salata u kombinaciji sa medom i limunom.

Ražana opna sadrži više vitamina i minerala od pšenične, ima manje glutena i skroba, pa je pogodna za ishranu dijabetičara. Ražane mekinje su jako dobar izvor lignana.

Lignani su fitoestrogeni i antioksidansi, za koje je naučno potvrđeno da deluju preventivno na rak prostate i dojke, osteoporozu i srčana oboljenja. U klicama raži nalazi se visok sadržaj fluora koji je, kao što znamo, neophodna zaštita za zube.

Specijalan ražani hleb za pacijente koji boluju od IBS-a

Pacijenti koji boluju od sindroma iritabilnog creva često imaju stomačne tegobe praćene dijarejom ili opstipacijom, a hrana može da pogorša stomačne bolove i navedene simptome.

U novom istraživanju (Alimentary Pharmacology & Therapeutics study), pacijenti su jeli specijalni ražani hleb sa malo takozvanih „FODMAP" (FODMAP) komponenti ‒ saharida i poliola, fermentabilnih šećera koji se ne vare u potpunosti i koji mogu izazvati dodatne probavne smetnje.

Prema analizama studije, kod ispitanika su se tokom duže upotrebe specijalnog ražanog hleba ublažili simptomi iritabilnog kolona. Doktori veruju da bi konzumiranje posebnog ražanog hleba pomoglo da pacijenti unesu više vlakana i obogate svoju ishranu, bez straha od novih tegoba.