Klimatske promene prete svetskom kulturnom nasleđu

„Fizički procesi koji dovode do globalnog podizanja nivoa okeana i mora postepeni su, ali će se kontinuirano nastaviti, što će direktno uticati na svetsko kulturno nasleđe", tvrdi klimatolog Ben Marcajon. Dok je javnost pre svega fokusirana na ekološke i poljoprivredne efekte klimatskih promena, Marcajon i Leverman stavljaju akcenat na kulturnu baštinu čovečanstva. Oni su kompjuterski izračunali moguće podizanje nivoa mora za svaki stepen globalnog zagrevanja, i tako identifikovali područja u kojima će, u narednim vekovima, svetska kulturna baština biti ugrožena.

Na listi svetske baštine Uneska nalazi se više od 700 spomenika kulture. Ukoliko se prosečna globalna temperatura poveća za samo jedan stepen Celzijusa, više od 40 mesta biće direktno ugroženo mogućim potapanjem u narednih 2000 godina. Sa povećanjem temperature od tri stepena Celzijusa biće ugrožena jedna petina svetske kulturne baštine. „U tom slučaju, 136 lokaliteta trajno će ostati ispod nivoa mora ukoliko se ne preduzmu mere zaštite. Podaci o plimi i olujama koje još od ranije ugrožavaju kulturnu baštinu u ovom proračunu nisu uzeti u obzir", precizan je Marcajon.

Među ugroženom svetskom kulturnom baštinom nalaze se istorijski gradski centri Briža, Napulja, Istanbula i Petrograda, ali i brojna mesta u Indiji i Kini.

Kako bi dali pouzdanu procenu, klimatolozi su razmatrali regionalno različite stope podizanja nivoa mora. „Ako se velike mase leda budu topile i voda bude širila preko okeana, to će uticati na gravitaciono polje Zemlje. Podizanje nivoa mora će se tako razlikovati među regionima", kaže Leverman.

Naučnici su izračunali buduće podizanje nivoa mora za sve regije u svetu i uporedili projekcije sa današnjim naseljenim područjima i mestima u priobalju na kojima se nalazi svetska kulturna baština. „Naša analiza pokazuje koliko će ozbiljan biti uticaj klimatskih promena na svetsku kulturnu baštinu ukoliko se nešto ne preduzme. Prosečna globalna temperatura već se povaćala za 0,8 stepeni Celzijusa u poređenju sa pre-industrijskim nivoima. Ukoliko se emisija gasova sa efektom staklene bašte bude povećavala onoliko koliko je i u prošlosti, fizički modeli projektuju globano zagrevanje od pet stepeni Celzijusa do kraja 21. veka", ističe Leverman.

Sadašnja naseljena područja u budućnosti će biti okeani

Pored istorijskih kulturnih spomenika, biće ugroženi i regioni koji su sada naseljeni milionima stanovnika. Sa globalnim zagrevanjem od tri stepena Celzijusa, dvanaest zemalja na svetu mogu da izgube više od polovine svog sadašnjeg kopna, dok oko 30 zemalja može da izgubi jednu desetinu svoje teritorije.

„Ostrvske zemlje Pacifika, Karibi, Maldivi i Sejšeli posebno su u opasnosti, usled klimatskih promena većina njihove populacije će na kraju morati da napusti svoje domove, tako da će veliki deo njihove kulture praktično nestati ukoliko se trend globalnog zagrevanja ne zaustavi", kaže Leverman.

„Sedam procenata današnje svetske populacije živi u regionima koji će, bez masivne zaštite, na kraju završiti ispod mora ukoliko se temperature podignu do tri stepena Celzijusa. Kada bi se ovo podizanje nivoa mora dogodilo danas, više od 600 miliona ljudi bilo bi ugroženo; morali bi da potraže novi dom", naglašava Marcajon. On zaključuje da će velike, dugoročne promene duž obala fundamentalno promeniti istorijska kulturna zdanja. Prema njegovim rečima, ukoliko se klimatske promene ne budu ograničile, arheolozi će u budućnosti tragati za važnim delovima naše kulturne baštine ‒ u okeanima.