O ajkulama možda niste znali...

Morski psi ne prestaju da plene ljudsku pažnju. Predstavljamo ajkulu sa najvećim vidnim poljem i ajkulu koja je pravi parazit u vodenom svetu:

Čekićara: savršen vid

Ajkule čekićare za svoje posebne sposobnosti mogu da zahvale neobično oblikovanim glavama. Čekićare već dugo fasciniraju naučnike koji se bave istraživanjem ajkula. Njihove oči postavljene su na samom vrhu izdužene glave i imaju odličan binokularni vid, pokazala je studija iz 2009. godine.

Većina ajkula ima oči postavljene sa strane glave, dok čekićare imaju savršen vid u oosegu od 360 stepeni! Oči čekićara imaju najveće preklapanje u svojim oblastima vidnog polja i vid im postaje još opsežniji okretanjem očiju i glave.

Mihaela Mekkomba sa Univereziteta „Florida Atlantik" član istraživačkog tima navodi da su jedina slaba tačka te ajkule polja direktno iznad i ispod glave.

Brazilska ajkula - mala ali vrlo opasna

Brazilska ajkula može biti kraća i od jednog metra, a poseduje najmoćnije zube u svetu ajkula.

Koristi pametnu strategiju u ishrani pa od nje, tako male, neretko stradaju i veće ajkule pa i kitovi.

Uz pomoć svojih lepljivih usta, brazilska ajkula se priljubi uz plen a oštrim zubima, kida parčiće mesa, deo po deo.

Lovi uglavnom noću a plen privlači tako što joj stomak u fazi lova svetli!

Žrtve „parazita među ajkulama" ostaju žive sve dok lovac ne reši da se odlepi od plena.

Brazilske ajkule nisu mnogo izbirljive i ješće gotovo sve što je u vodi i u šta mogu da se „prikače".

I embrioni ajkula osećaju opasnost

Embrioni ajkula, dok su još u jajima, mogu da osete kada se približava neka opasnost.

Pošto su u jako osetljivoj fazi, kada ne mogu da izbegnu mnoge pretnje, embrioni su „smislili" strategiju preživljavanja.

Naime, dok embrioni rastu, predatori kroz vodu mogu da ih detektuju i tako lociraju svoj plen.

Ipak, embrioni, kada osete da se opasnost približava, koriste specifičan način preživljavanja.

Momentalno se „zamrznu i prestanu da dišu" kako bi se sakrili i ostali neprimećeni.

Istraživači su tu pojavu testirali tako što su veštački emitovali električno polje predatora na osnovu kojeg embrioni shvataju da im se bliži opasnost.

Snimanjem embriona ajkula, utvrđeno je da se oni bukvalno „zamrznu" sve dok opasnost ne prođe.