REM-faza sna ključna za formiranje memorije

„Mi smo već znali da se nove informacije čuvaju u drugačijim tipovima memorije, prostornim ili emocionalnim, pre nego što se konsoliduju i integrišu" ‒ kaže dr Vilijams, istraživač i profesor psihijatrije na Makgil univerzitetu. Profesor dalje objašnjava: „Kako mozak obavlja ovaj proces bilo je nejasno do sada. Prvi put je dokazano da je REM-faza sna zaista važna za normalano formiranje prostornog pamćenja kod miševa".

Potraga za snovina

U mnogim prethodnim studijama naučnici su neuspešno pokušavali da izoluju neuronsku aktivnost za vreme REM-faze sna, koristeći tradicionalne eksperimentalne metode. U novoj studiji istraživači su koristili optogenetiku, nedavno razvijenu tehnologiju koja im omogućava da precizno ciljaju grupu neurona i kontrolišu njihovu aktivnost putem svetla.

„Izabrali smo da ciljamo neurone koji regulišu aktivnost hipokampusa ‒ strukturu koja je od presudnog značaja za formiranje memorije tokom budnog stanja, i koju, takođe, zovemo ʼdži-pi-es sistemʼ mozga", kaže prof. Vilijams.

Da bi testirali dugoročno prostorno pamćenje, naučnici su obučili glodare da primete novi objekat, smešten pored dva slična u kontrolisanom okruženju. Spontano, miševi su provodili više vremena istražujući nov objekat (u odnosu na dva već poznata), pokazujući tako sposobnost učenja i pamćenja.

Kada su se ovi miševi nalazili u REM-fazi sna, istraživači su koristili svetlosne impulse kako bi blokirali neurone zadužene za memoriju i na taj način utvrdili kako to utiče na konsolidaciju memorije.

Sledećeg dana, isti glodari nisu uspeli da prepoznaju objekat koji su memorisali prethodnog dana. U poređenju sa kontrolnom grupom, činilo se da je njihova memorija izbrisana ili, barem, izmenjena.

„Delovanje svetlosti na iste neurone van trajanja-REM faze nije nimalo uticalo na memoriju, na osnovu čega možemo zaključiti da je neuronska aktivnost, posebno tokom REM-faze sna, potrebna za normalanu konsolidaciju memorije", kaže jedan od autora studije, doktorand Ričard Bojs.