Veganska ishrana: spas ili žrtva?

Mesna industrija crpi sve prirodne resurse, uzrokuje emisije štetnih gasova i zagađuje vodu, vazduh i zemljište, a gojaznost i veštačka, nezdrava ishrana polako ali sigurno ʼskraćujuʼ ljudski vek.

Nakon opsežnih komparativnih analiza (raznih modela ishrane), naučnici su zaključili da bi veganski način života redukovao emisiju štetnih gasova, a laganija ishrana smanjila broj gojaznih i spasla čak 129 miliona života na godišnjem nivou.

Načela veganske ishrane

Iako mnogi veruju u veganski način ishrane, zapravo, u veganski način života, ima i onih koji su skeptični. Zašto?

Veganski obroci zasnivaju se isključivo na biljnoj hrani, dakle, u potpunosti isključuju meso, ribu, mleko, jaja, i sve ostale sastojke životinjskog porekla, pa čak i med. Mnogi misle da takva ishrana traži preteranu i neprirodnu žrtvu, dok za vegane to nije samo dijeta već posebna filozofija života.

Ljiljana Čolović je vegan više od pet godina. Ishranu je promenila spontano: „U jednom trenutku sam osetila averziju prema mesu i namirnicama životinjskog porekla, ništa spolja nije uticalo, to je došlo kao neki moj unutrašnji impuls".

Kako kaže, u osnovi veganske ishrane je biofilija ili ljubav prema živim bićima, pa vegani vode računa o zdravlju, ali i o opstanku planete i životinja. Zato ne nose kožu, krzno, svilu, kozmetiku koja je testirana na životinjama.

Smatra da sveže voće, povrće, mahunarke, semenke i orašasti plodovi daju čoveku sve što mu je potrebno: „Biljke se hrane vazduhom i to je sasvim dovoljno da čovek unese pravu količinu kiseonika i hlorofila u svoj krvotok."

Milan Nikolić, dijetetičar-nutricionista i dugogodišnji vegan, smatra da veganski način ishrane leči telo, ali i duh. Kroz brojna predavanja i seminare pokušava da prenese jasnu poruku: „Biljna ishrana je najprirodnija, ima najviše vitamina i minerala, antioksidansa ‒ najviše korisnih, a najmanje štetnih sastojaka. Najmanje je izmenjena od strane industrije i čoveka".

Onima koji misle da veganska ishrana ne obezbeđuje dovoljno snage i energije, i da nije prirodna za naše podneblje, Milan poručuje: „Najsnažniji čovek koji diže 555 kg potpuni je vegan. Najbrži, najsnažniji, najzdraviji ljudi su vegani. Ljudski organizam je genetski kodiran, i to svako može da proveri u fiziologiji, da kao i svi primati jedemo voće, povrće, veće količine vode i prostih šećera, koje dobijamo iz voća".

Nepažnja i nedovoljna informisanost mogu uzrokovati zdravstvene probleme

Dijetetičar-nutricionista Ana Petrović ističe da je veganski način ishrane zdrav samo ako se pravilno koriste i kombinuju svi sastojci biljnog porekla.

Nepažnja i nedovoljna informisanost, mogu uzrokovati zdravstvene probleme: „Oni koji pretežno koriste belo brašno (pekarske proizvode), rafinisane šećere i so, mogu imati povećanu glukozu i nivo lošeg holesterola (LDL)".

Kako ne bi došlo do deficita u vitaminu B12 (koga posebno ima u jajima i mesu), i mikronutrijentima (gvožđe, selen, cink), naša sagovornica savetuje upotrebu mahunarki (boranija, grašak, razne vrste pasulja) i žitarica poput heljde. One su, kako kaže, neophodan izvor proteina, dok sirove namirnice biljnog porekla sadrže važne mikro i makro nutrijente i masti.

Mnogi ljudi pribegli su veganstvu zbog zdravstvenih problema, i smatraju da su biljnom ishranom izlečili hroničnu anemiju i oporavili telo od toksina. Postoje, opet, naučna istraživanja u kojima se tvrdi da bez konzumiranja mesa ne bi bilo ni evolucije, te da je meso neophodno za normalan razvoj organizma.

O preporučenom načinu ishrane i o eventualnim promenama navika u tom smislu, najbolje je posavetovati se s lekarom, zbog specifičnih potreba svakog čoveka.

Usled brojnih i oštrih polemika vegana i onih koji to nisu, nameće se zaključak da je, uz brigu o zadovoljavajućoj ishrani, važno setiti se i ‒ tolerancije. 

Svi koji žele da se više informišu o zdravoj sirovoj ishrani, mogu doći na predavanje u subotu, 21. maja, u beogradski Joga centar. Milan Nikolić će govoriti o prolećnoj detoksikaciji, a gost, dr Boro Vujacin, držaće predavanje "Životne informacije za savršeno zdravlje".